Netko uzgaja ovce i koze, netko svinje ili krave, a Zrenjaninac Radivoj Rajko Olćan 20 godina uzgaja nojeve. Na rubu grada, na komadiću zemlje, podigao je farmu na kojoj borave ove egzotične ptice, piše B92.

“Htio sam raditi ono što ne radi nitko drugi i imati nešto što nemaju drugi. Nisam za obične stvari, to mi je dosadno. Volim izazove, istraživati, učiti i to mi je zabavno. Tako sam, prije dva desetljeća, otkrio nojeve. Uopće nije bilo lako. Prvo, ne da vas nitko ne razumije, nego vam i kaže da niste normalni. A drugo, učio sam u hodu, pa je bilo uspona i padova, kredita, ulaganja bez vraćanja. Prošlo je dosta vremena dok nisam došao do toga da budem svoj na svome”, priča Olćan.

On je odlučio da mu zarada od nojeva budu jaja i nojevi potomci. Da bi se iz nojevih jaja izlegli mladi, morate imati poseban inkubator. Sugovornik Dnevnika objašnjava da običan, onaj za piliće, proizvodi previše vlažnosti. A za nojeva jaja je potrebna suha mikro klima, kao u Sahari.

“Prijatelj mi i je za 500 eura napravio inkubator koji na tržištu košta deset puta više. Jaja prvo moraju odstajati 10 – 11 dana, onda idu u inkubator i tamo provedu 40 dana. Posljednja dva dana se prebacuju u valjaonik i onda se izlegne mali noj. Mada, meni se dogodilo da u, kako ja kažem, zatvorskim uvjetima, na farmi, ženka noja legne na jaja, što je baš rijetko”, priča Olćan.

Najavila ministrica rada i socijalne skrbi

Dobar start: Europska država planira pokloniti mladima po 20.000 eura

Кad se to dogodi, ženka leži na jajima danju, a noj noću. Da od mladog postane noj od 120 kilograma potrebno je godinu dana, ali tek s tri, četiri ili pet godina nojevi dožive spolnu zrelost. Nojevi su, kaže Rajko, kod njega kao u vrhunskom hotelu.

“U pustinji noj jede što nađe, poneku travku, skoro ništa. Ovdje svaki dan dobije kukuruz, zob, pšenoraž, djetelinu, suhu i zelenu, vitamine i minerale. Najvažnije je da u hrani nojevi dobiju dovoljno celuloze. Oni se instinktivno prejedaju, jer u pustinji ne znaju kada će naići na sljedeći obrok. Hranu probavljaju 40 sati i to prvo u mišićnom želucu, u kom se nalazi 1,5 kilograma kamenčića, koji tu hranu drobe i melju. Onda tako samljevena hrana odlazi u žljezdasti želudac s enzimima”, objašnjava sugovornik.

Nojevi su izuzetno korisne životinje, dodaje on. Meso im je ekstra kvalitetno, nije masno i idealno je za dijabetičare ili kardiovaskularne bolesnike, koji kad jedu meso noja, kao da jedu mrkvu.

“Ako me pitate koliko je isplativo, reći ću ovako. Jedan noj, ako sve od njega prodaš, košta kao dva bika, a ne traži ništa. Hranu jednom dnevno, vodu i malo brige, da paziš da ne pobjegne. A znate koliko posla ima oko jednog bika”, nastavlja Rajko.

Od jednog noja težine od 100 do 120 kila dobije se 30 do 35 kilograma čistog mesa. Cijena kilograma je 25 eura. Tu su i perje i čuvena mast od noja, apotekarska, koja se po kilogramu plaća i do 100 eura. Nojevo meso je, inače, i na meniju kod Olćanovih.

“To je izuzetno kvalitetno meso, ima okus kao teletina. Najviše volim juhu od noja. Poslije toga, noj na lešo, krumpir i umak, čisto uživanje. Zna to onaj tko je probao”, završava priču Radivoj Rajko Olćan.