Kupovao sam na jesen i nesto poslije predsjednickih izbora. To ne bih prodavao ni da se Slobo vrati iz mrtvih na vlast. Ajde dobro, pretjerujem, prodao bih [tongue]
NAvodno BBMN hoće kupiti KNJZ, VBSE je jako zanimljiva ali malo skupa za njihove prilike, treba je dobro pratiti.
NAvodno BBMN hoće kupiti KNJZ, VBSE je jako zanimljiva ali malo skupa za njihove prilike, treba je dobro pratiti.
da vidim, to sam pročitao, da li ste vi ulagač u tim dionicama ili ste samo pročitali?
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=41671
Sastavili vladu. E sad, da li će padati pečeni pilići, sumnjam, ali kažu da će biti bolje, baš da vidimo kroz rast portfelja 😉
Iskreno rečeno vlasnik sam BBMN dionica. Ali isto tako tipkam da sam i smanjio udio u BBMN na trećinu. Razlog je bio što je dionica BBMN bila između 40 000 i 50 000 dinara, a MOIN je u to vrijeme bio od 23 000 do 28 000 din, tako da sam preslozio portfelj. Isplatilo se. Da li bi prodao sada MOIN za 46 000 i kupio BBMN? Ne bi. Ali mi je jako zanimljivo napredovanje obje dionice. Zato što su različiti sektori i obje tvrtke se bore za nova tržišta.
Ne znam kakve veze ima raspon cijene s vrijednošću dionice i kao takvog odabira?
Da li je jeftinije nešto na 43.000 ili neka druga na 1.000 jedinica određuju potpuno drugi parametri, a nikako jedinična vrijednost.
Ne znam kakve veze ima raspon cijene s vrijednošću dionice i kao takvog odabira?
Da li je jeftinije nešto na 43.000 ili neka druga na 1.000 jedinica određuju potpuno drugi parametri, a nikako jedinična vrijednost.
Niste dobro razumjeli moj post o BBMN. Vrijednost dionica MOIN i BBMN je samo usporedba napredovanja sektora, ne tržišnih kapitalizacija tvrtki. Slučajno su se potrefile slične vrijednosti. Laički rečeno, kladio sam se na građevinu, a ne na prehrambeni ili proizvodni sektor 😉 I dalje držim građevinu. možda sam sada malo pojasnio.
Jako lijepe dividende na ovom tržištu, naravno kod slabo likvidnih dionica.
Još prilika za ulaganje…
Šansa za domaće proizvođače elektro-opreme
Primer uspešne saradnje: Termoelektrana "Nikola Tesla"
Beograd – Od 2001. godine, kada je počela revitalizacija objekata Elektroprivrede Srbije, paralelno se odvijao i proces oporavka najvećih domaćih isporučioca elektro i mašinske opreme, ali i ostalih izvođača radova. Jedan od primera da je od obnavljanja proizvodnih objekata EPS korist imala i domaća privreda predstavlja revitalizacija blokova u Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
– Revitalizacija jednog bloka od 300 megavata košta oko 70 miliona evra. To je veliki i dosta skup poduhvat, koji iziskuje mnogo opreme, rada, a naročito znanja. Na tri takva bloka u TENT poslovi su već okončani i to uz maksimalno moguće učešće naših preduzeća i instituta. U slučajevima kada nam je novac stizao iz Evrope, bilo je manje posla za naše firme, ali kada je EPS sam finansirao radove, domaća privreda bila je veoma zaposlena. U početku su naša preduzeća dobijala 30 do 40 odsto posla, a u poslednje vreme to učešće se kreće oko 60 odsto – kažu u EPS.
U toj kompaniji tvrde da su preduzeća, poput Termoelektra, Goše, Feromonta, Minelkotlogradnje, Mineltransformatora, Kolubara metala, Izoprogresa, Energoprojekta, ali i instituti u Vinči, zatim "Mihailo Pupin" i "Nikola Tesla", sazreli tehnički i tehnološki za najveće izazove u obnavljanju postrojenja i opreme elektroprivrede. Tu nije reč samo o isporukama metalnih konstrukcija, ističu u EPS, već i o poslovima koji pretpostavljaju visoko softversko i hardversko umeće, kao što je to bio slučaj na revitalizaciji automatike bloka 4 od 300 megavata u TENT A.
– Pošto je iz postojećih kapaciteta nemoguće značajnije povećanje proizvodnje struje vreme je za izgradnju novih kapaciteta. Da je cena kilovat-časa bar sedam evrocenti, izvesno je da bi EPS uveliko gradio nove elektrane i rudnike. To bi bio novi razvojni podsticaj domaćoj pratećoj industriji. Kako nemamo tu cenu, kako nema novca da sami gradimo sve što treba Srbiji, razvojni zastoj u EPS i te kako je ukočio i razvoj srpske privrede – ističu u EPS.
U toj kompaniji tvrde da njihovi isporučioci opreme i izvođači radova očekuju ne samo da im se ponudi posao već i da im se kaže šta je planirano da se radi u sledećih tri do pet godina kako bi znali kakvu razvojnu politiku da vode, i koliko inženjera i radnika da zapošljavaju ili školuju.
Srednjoročnim planom razvoja EPS, koji će se uskoro naći pred Vladom Srbije, predviđeno je da će do 2015. godine, za razvojne projekte EPS, biti potrebno oko devet milijardi evra, od čega će srpskim proizvođačima mašinske i elektroopreme pripasti najmanje pedeset odsto od te sume. Sa takvom razvojnom orijentacijom EPS može da bude konkurentna kompanija na regionalnom tržištu električne energije.
"Ali, neko mora da pruži garancije i EPS i srpskim firmama da će se ti planovi i ostvariti" – zaključuju u toj kompaniji. G. Vlaović
Gde bi mogao skinuti podatke o Srbijanskoj burzi i dionicama te burze(za Srbijansku burzu znam…zelim doznat ako ima drugo mjesto za dobivanje podataka) .
Dali se gore navedeno moze skidati sa Blomberga i moguci link za to
Hvala unapred
Gde bi mogao skinuti podatke o Srbijanskoj burzi i dionicama te burze(za Srbijansku burzu znam…zelim doznat ako ima drugo mjesto za dobivanje podataka) .
Dali se gore navedeno moze skidati sa Blomberga i moguci link za to
Hvala unapred
izvoliš nekoliko korisnih linkova:
http://www.sinteza.net
http://www.hypo-securities.rs/
http://www.ac-broker.co.yu
forum: www. economy.co.yu