http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52013

Dug pad ublažio rast
Ovogodišnji promet na berzi povećan 57 odsto, broj transakcija udvostručen, a oba indeksa iznad 30 procenata

Uprkos dugotrajnom silaznom trendu, koji je mnoge investitore obeshrabrio jer se faktički odvija od maja meseca s kratkotrajnim prekidima, na Beogradskoj berzi je od početka ove godine do 15. decembra ostvaren promet od 158 milijardi dinara, što je u odnosu na lanjskih 100,6 milijardi dinara povećanje od čak 57 odsto. Mereno brojem realizovanih transakcija, kojih je do sredine decembra zaključeno 293.641, promet je dvostruko uspešniji nego lane.

Indeks Beogradske berze BELEX 15, koji obuhvata najlikvidnije srpske kompanije, porastao je u tom periodu za gotovo 32 odsto i pored korekcija s kojima se tržište suočava od proleća.

Poslednjeg trgovačkog dana prošle godine, ilustracije radi, vrednost BELEX 15 iznosila 1.675,20 poena, dok je sredinom decembra ove godine bila 2.204,06 indeksnih poena.

Drugi, opšti indeks Beogradske berze, BELEXline je, od uvođenja u aprilu do sredine ovog meseca, porastao 39 procenata, na 3.694 poena.

Poređenja radi, slovenački indeks SBI20 skočio je ove godine za 77 odsto, hrvatski CROBEX za 63,5 procenata, bugarski SOFIX za 39,5 odsto, a mađarski BUX za sedam procenata.

I ti indeksi, međutim, u poslednjem kvartalu ove godine su u padu i to u proseku za oko šest odsto.

Ovogodišnje godišnje ali i istorijske maksimume, da podsetimo, indeksi akcija Beogradske berze ostvarili su 3. maja, kad je BELEX 15 dostigao 3.335,20 poena a BELEXline 5.007,34.

Najznačajnija kvalitativna promena ove godine na Beogradskoj berzi jeste početak rada zvaničnog berzanskog tržišta na kojem se listiraju akcije tri domaće kompanije.

Pirotski „Tigar” se prvi hrabro odlučio da svoje poslovanje izloži očima javnosti, a njegov primer su sledili beogradski „Energoprojekt holding” i „Soja protein” iz Bečeja.

Sve tri listirane kompanije ove godine su poskupele od 100,46 odsto, koliko je skočila cena hartija akcija „Energoprojekta”, preko 42,07 odsto za „Soja protein”, do 12,05 odsto za akcije „Tigra”.

U kontinuiranom trgovanju najveći promet ostvaren je hartijama AIK banke, za 18,7 milijardi dinara, dok je upola manje postignuto akcijama Agrobanke – 9,5 milijardi dinara.

Najveći ovogodišnji rast cene postigle su akcije „Informatike” – čak 831 odsto, „Veterinarskog zavoda Subotica” – 334 odsto i „Energomontaže” – 306 procenata.

Najveće pojeftinjenje tokom ove godine pretrpele su akcije Agrobanke (44 odsto), Alfa banke (33) i Agrobačke (28,91 odsto).
Ove godine na srpskom tržištu kapitala su se prvi put pojavili i domaći investicioni i dobrovoljni penzioni fondovi, a istovremeno i građani Srbije su počeli aktivnije da investiraju u hartije od vrednosti.
V. Arsenić
[objavljeno: 24.12.2007.]

Citat:Najveće pojeftinjenje tokom ove godine pretrpele su akcije Agrobanke (44 odsto), i Agrobačke (28,91 odsto)

Ako su ove dvije najvise pojeftinile imaju osnova da najvise poskupe u narednom periodu jer iza toga stoje pokazatelji. Necu prezentirati !
Receno je da se sa akcijama Agrobanke spekulise,kada bude trebalo lansirace je jako visoko.

Dobro pozicionirani akcionari Agrobacke niti pomisljaju prodavati na ovako bijednoj cijeni a, i zasto bi prodavali akcije firme koja u dugom nizu godina dijeli dividendu i uvijek posluje dobro.

Tipujem na ove dvije akcije.

Jos ima finih firmi na velikom popustu s odlicnim pokazateljima kao npr ALFA i AGRC, obje firme imaju velike prihode, ostvaruju dobit, a AGRC jos skriva dobit koja je nekoliko puta veca.
Istina, Alfa ce malo slabije poslovati nego lani, ali tko zeli sigurnost u portfelju ovo je dobar izbor.

Inace, vezano za Srbiju, koliko vidim oko mene, ljudi su na hold sto je opravdano, mada vec ima zicera na pola booka i pe oko 5. ne znam koliko jos to moze nize, vidjet cemo.

Može niže ,Nikolić upravo najavljuje borbu za Kosovo svim sredstvima ,odbija bilo kakvo udruživanje sa EU ako priznaju Kosovo…

http://www.podunavac.com/html/NBS-Kurs(EUR-DIN)/NBS-SrednjiKurs(EUR-DIN).htm

plus jos igre s valutom…

Hristos se rodi!
(ili kako se to već kaže na vašem jeziku)

[wink]

Vaistnu se rodi!
Isto se kaze i na nasem jeziku i na nasem jeziku

Lele crni Dobrivoje, pa kako misliš da Belex bude nabolji market u 2008. kad već sad Zagreb po Mcapu vodi 5:0 protiv Belexa a Zagreb i Ljubljana zajedno drže 75 % marketa po Mcapu u celoj bivsoj drzavi.
FYI, te informacije kazali mi upravo u Beogradu na konferenciji BSE-a, .ebiga trebo si bit tamo mesto da gluvariš ovde na ovom forumu.
[yawn][bye][thumbsup][proud]

Kakvi će biti uslovi banaka za kredite u 2008.
Krediti ostaju papreno skupi
Autor: Z. Luković – A. Galić | 04.01.2008 – 08:38

Domaće banke su za devet meseci 2007. godine ostvarile neto dobitak po osnovu kamata oko 45,6 milijardi dinara. Ta vrsta zarade je i najveća stavka u bankarskom plusu. Primera radi, u istom periodu banke u Hrvatskoj su zabeležile pet puta manji prihod od kamata. Šta će, dakle, biti sa kamatama na pozajmice u godini koja tek počinje?

Kamatne stope na kredite odobrene stanovništvu u Srbiji su i sada znatno veće nego u regionu. Banke takvu situaciju uglavnom pravdaju visokom cenom izvora finansiranja, odnosno kamatama koje one moraju da plate kada pozajmljuju novac u inostranstvu kojim će potom kreditirati građane, ali i merama Narodne banke i ukupnim rizicima domaćeg tržišta.
U 2008. godini Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, ne očekuje drastični pad kamatnih stopa, kao što je to bilo u proteklih godinu i po dana.
– Pojedine kamatne stope će padati, a pojedine rasti. Kod dugoročnih dinarskih kredita indeksiranih u evro, sa varijabilnom kamatnom stopom, zbog kretanja EURIBOR-a, doći će do rasta kamatnih stopa. Tu, recimo, spadaju stambeni krediti. S druge strane, očekujem da će kamatne stope kod namenskih i nenamenskih kredita, kao i keš zajmova padati. Ali, to smanjenje će biti minorno. Znači, dosadašnji pad kamatnih stopa sigurno se neće nastaviti – ocenjuje Jelašić.
Predsednik Izvršnog odbora „Agrobanke“ Dušan Antonić, uprkos svim ograničenjima, jedan je od retkih koji najavljuje pad kamata na kredite u toj banci.
– Sve vrste kredita će pojeftiniti, ali je najveće obaranje kamata pripremljeno je za kredite namenjene poljoprivrednicima i agrobiznisu – izjavio je Antonić. Istina, nije precizirao u kom rasponu će se kretati nove kamate, ali je naveo da je „Agrobanka“ obezbedila da u finansiranje poljoprivrede i agrobiznisa iz sopstvenih izvora plasira 50 miliona evra, kao i da će obezbediti dodatne izvore finansiranja.
Posebno je pitanje da li će uopšte biti kreditne ekspanzije, znači povaćane ponude osnovnog bankarskog proizvoda – zajma. I tu su mišljenja podeljena. Draginja Đurić, čelnik banke „Inteza“, smatra da će trend smanjenja plasmana para stanovništvu biti nastavljen:
– Kao posledica mera centralne banke, rast kredita stanovništvu je već znatno usporen i takva tendencija će se nastaviti i u narednoj godini.
Banke će se sve više okretati kreditiranju malih i srednjih preduzeća i privrede u celini, pa se u ovoj oblasti očekuje dinamičniji rast. Slično govori i Oliver Regl, prvi čovek IO „Rajfajzen banke“:
– Krediti koje banke plasiraju stanovništvu u poslednjem kvartalu beleže nešto sporije stope rasta, naročito gotovinski krediti, kao direktna posledica uvođena novih mera Narodne banke sa ciljem da se zaustavi rast nenamenske potrošnje stanovništva – stav je Regla.
U svakom slučaju, podaci kazuju da je Srbija bila i ostala dobro finansijsko tržište. Recimo, „Rajfajzen banka“, koja je licencu za rad dobila 2001. već u drugoj poslovnoj godini ostvarila je pozitivan finansijski rezultat, a u trećoj profit u visini 19 odsto angažovanog kapitala. Slično je bilo i sa „Hipo Alpe-Adrija bankom“ koja je 2000. godine kupila relativno malu Depozitno-kreditnu banku sa zatečenim gubicima od pola miliona evra, a već 2003. je imala neto profit dovoljan da pokrije nasleđene gubitke i da zabeleži neto pozitivan finansijski rezultat. Banke u Srbiji su u prvih 11 meseci 2007. povećale kapital za 69,5 milijardi dinara, odnosno za oko 30 odsto, objavila je NBS. Kapital je povećalo 20 od ukupno 36 banaka na srpskom tržištu. Rad banaka će ovde biti i dalje isplativ. Prema istraživanju „Unikredit grupe“, strane banke, prema svojoj poslovnoj politici, ovo tržište smatraju svojim drugim domaćim tržištem sa velikim potencijalom za rast.
Najveći porast kredita biće u Rusiji, ali u Srbiji on neće značajnije da opadne, kažu podaci istog istraživanja.
– S obzirom na to da ova

Evo i link

http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=25608