Sinter Uzice (SINT) – metalna industrija sa p/e 5.89
Pala poprilicno u zadnje vrijeme zbog korekcije i mislim da je sada pravo vrijeme za kupovinu.
Maksimalna cijena je bila 230 a trenutna je 150.

jESTE LI RAZMISLJALI O cntx-U?

Ide skupstina Centrotextila 25.11.2007. godine.
Odlucuje se o povecanju kapitala emisijom akcija (to su onih 3 miliona eura obaveznih investicija od privatizacije).
Mozda budu donijeli i odluku o utvrdivanju cijene kod obaveze javne ponude za preuzimanje akcija svih ostalih akcionara (minimalna cijena je 19.36 po kojoj su otkupili 68% drzavnog kapitala). TO BI ZNACILO OTPRILIKE 1550 DINARA A U ODNOSU NA TRENUTNU CIJENU OD 1100 DINARA NE IZGLEDA MI UOPCE LOSE.

21.11.2007 15:56

Garda cara Lazara poziva na rat za Kosovo

Zapovjednik samozvane Garde cara Lazara Hadži Andrej Milić predao je u srijedu u Skupštini Srbije pozive zastupnicima da ratuju za obranu Kosova .
On je novinarima ispred zgrade srbijanskog parlamenta rekao da ne očekuje da će se netko od zastupnika odazvati pozivu, ali je dodao da je organizacija na čijem je čelu željela o svojim namjerama obavijestiti vlast i Patrijaršiju Srpske pravoslavne crkve.

Najavio je da će se 28. studenoga nenaoružani pripadnici garde okupiti na administrativnom prijelazu s Kosovom kod Merdara gdje će osnovati “svoj stožer”.

Ponovno je pozvao vojsku i policiju da se vrate na Kosovo i zaštite preostalo srpsko stanovništvo. Odbacio optužbe da je garda paravojna postrojba.

Po njegovim riječima, garda ima “najmanje 5.000 pripadnika u svakoj općini u Srbiji” i raspolaže naoružanjem kojim, kako je rekao, “može raketirati Prištinu s udaljenosti od 80 kilometara”.

Kako prenosi radio i televizija B 92, on nije želio reći tko rukovodi samozvanom gardom jer se taj čovjek nalazi na tjeralici Haškog tribunala, ali je rekao da političko krilo te organizacije predstavlja Željko Vasiljević iz Pokreta veterana Srbija koji je član Socijalističke partije Srbije.

(Hina)

Jovice, Ima li u tome kakav zametak sukoba ili je samo politička borba.
Jednostavnije, kakve su mogućnosti izbijanja rata, kakvo je raspoloženje naroda , običnih ljudi ?
Čini mi se da je vrijeme rata ipak za nama.

Joj, trebao bi se zapitati kakav si čovjek, ako ti je jedino rješenje RAT! Ovako rade Srbi..

Beograd svim diplomatskim sredstvima protiv nezavisnosti

BEOGRAD, 23. novembra (Tanjug) – Srbija predstojeću, trodnevnu rundu pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije u Badenu od 26. do 28. novembra, dočekuje u jeku diplomatske ofanzive u kojoj upozorava da će se protiv evenutalne jednostrano proglašene nezavisnosti svoje pokrajine i daljih koraka koji bi iz toga mogli proisteći, boriti svim diplomatskim i pravnim sredstvima.

Prema razilčitim scenarijima, posle 10. decembra kada Kontakt grupa podnese izveštaj generalnom sekretaru UN, mogli bi da uslede dalji pregovori u nekom novom formatu, za šta se zalažu Beograd i Rusija, ali i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, kojim preti Priština, očekujući podršku nekih zemalja, na čelu sa SAD.

“Srbija se od nasilja brani pravom, a to konkretno znači da će za državu Srbiju saglasno Ustavu Srbije i saglasno Povelji UN, Kosovo uvek biti sastavni deo teritorije Srbije. Jednostrana nezavisnost za Srbiju ne postoji i nikada neće postojati”, upozorio je juče u izjavi Tanjugu predsednik srpske vlade Vojislav Koštunica.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je juče u Moskvi nadu da će medjunarodna zajednica sprečiti da kosovske vlasti proglase nezavisnost, ali je istakao da će, u slučaju da se to ipak desi, Srbija učiniti sve – osim upotrebe sile- da tu odluku učini ništavnom.

Diplomatske mere koje Srbija i svaka druga zemlja ima na raspolaganju da izrazi nezadovoljstvo postupcima druge zemlje idu od uže diplomatskih i ekonomskih do propagandnih i vojnih, objasnili su Tanjugu spoljnopolitički stručnjaci u svetlu nagoveštaja da bi Srbija “ozbiljno preispitala” odnose sa zemljama koje bi eventualno priznale nezavisnost Kosova.

Jedna od prvih i najblažih mera koja se preduzima, u užem diplomatskom smislu, je davanje “jednostrane izjave” predstavnika države koja se oseća pogodjenom.

Što je viši rang onoga koji daje izjavu to je ozbiljniji njen karakter, pa se zato ozbiljno procenjuje ko će da je da i kako će ona biti intonirana. Nije isto kada se, na primer, kaže da Srbija akt neke zemlje “ne smatra prijateljskim” ili da ga smatra “neprijateljskim” i da li je tu izjavu dao porparol, ambasador ili premijer.

… Uporedo sa tim, mogu da idu i druge “lakše” mere diplomatskog karaktera, kao što je uručivanje diplomatske note ambasadorima zemalja čijim je ponašanjem zemlja domaćin nezadovoljna, otkazivanje poseta visokih državnih zvaničnika ili povlačenje sopstvenih ambasadora na konsultacije.

Ozbiljniji korak je snižavanje diplomatskih odnosa, povlačenjem ambasadora na duže vreme i ostavljanjem da ambasadu vodi optravnik poslova (diplomata zadužen da vodi ambasadu u odsustvu ambasadora), što je bio slučaj devedestih, kada su zapadne zemlje povlačile ambasadore iz Beograda.

Još ozbiljnija mera je kada se od odredjene zemlje traži da povuče svog ambasadora. SRJ se to dogodilo u vreme sankcija, devedesetih, kada je Beograd morao da povuče ambasadore ili da prihvati da im se u odredjenim zemljama neće priznavati ambasadorski rang.

Kao krajnje mere u uže diplomatskom smislu preduzimaju se proterivanje diplomata, od nižih do ambasadora i, konačno, potpuni prekid diplomatskih odnosa kao izmedju SRJ i SAD, pred bombardovanje 1999. godine.

Paralelno sa navedenim koracima, nezadovoljstvo se, podsećaju diplomate, može izražavati i nizom ekonomskih mera, koje takodje mogu varirati od najblažih, kao što je “otežavanje” uvoza raznim carinskim metodama, preko ograničavanja uvoza i izvoza ili otkazivanja podrške investitorima u odredjenu zemlju, do potpune ekonomske blokade.

Uz konvencionalne diplomatske mere, nezadovoljstvo se može izraziti i kroz pojačanu propagandu, kao i otkazivanjem medjudržavnih sporazuma, ali to je, po mišljenju poznavalaca, mač sa dve oštrice. Medjunarodno pravo, naime, počiva na principu da se ugovor mora poštovati, zbog čega se otkazivanje ugovora smatra nelegalnim.

Najekstremnije mere koje jedna zemlja može da preduzme ili da njima preti drugoj su, naravno, vojne mere. I tu postoje različite gradacije, od izazivanja pograničnih incidenata, preko manevara u blizini granice, kao svojevrsnog načina zaštrašivanja, do vojnog sukoba, naveli su stručnjaci.

Srpski zvaničnici izričito odbacuju ovu poslednju mogućnost.

O zabrinutosti Beograda za gradjane u južnoj pokrajini, svedoči činjenica da je vlada Srbije juče aktivirala dogovor da sva ministarstva ažruriraju akcione planove pomoći Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Preneseno sa http://www.tanjug.co.yu/Dogadjaji/PregovoriKM/default.aspx

Jel tko skontao Čelik, Bački Jarak – CEBJ?

Ja se ipak drzim BGMN , GIKB, ZLTP sve su provjereno dobre i stabilne firme a ono sto mi je najvaznije idu uzlaznom putanjom. Prihodi za 2007 bice uvecani i to mi je dovoljan parametar uz sve ono sto znam o tim firmama.

Kod poljoprivrednih ziceri su mi AGRC i AGBC , mada ZISR nikada nije omasila u rezultatima poslovanja.

AGRC -izuzetan P/S nekretnine kao u prici ,sve sto zarade guraju dalje u sirenje firme kroz kupovinu manjih povezanih sa sektorom
AGBC nikada od osnivanja nisu poslovali negativno.

Svi ti padovi cijene izazvani aktuelnim desavanjima odvijaju se na malim obimima ali za one koji su izasli pitanje kada krene da li se mogu vratiti po tim cijenama jer jednostavno niti za jednu od nabrojanih ne mogu kazati lose karakteristike.

Uopsteno belex predstavlja neiscrpni izvor dobrih firmi,jednostavno pitam se da li to imaju sve berze skupa a giganti jos nisu ni listirani i mislim da ne ma potrebe da se pojavljuju niti u 2008 godini.

Sto se tice Kosova zivot se nastavlja dalje i posle 10.decembra , zao mi je sto nisam u kesu da kupujem na ovim cijenama.

nikonik slažem se u potpunosti sa drugim djelom tvoga posta 🙂 Ostalo nisam provjeravao, samo sam zaradio na AGRC, prodao po 5000 dinara, a bilo mi žao što nisam po 5400. Odveć dobrih dionica je dole. Ovaj Čelik ima cca godišnju dobit 11 400 000 na 14.424 dionica. Cijena dionice 3000 dinara, ja jedini kupac. Pa jel sa mnom nešto nije u redu, jer ja negdje griješim ili koji je klinac??? Prihodi cca 260 mil a kapitalizacija cca 43 mil. Dostupno na burzi. E pa gdje ovog ima???

Ciao drugari
šala mala, može preporuka brokerske kuće za kupovinu vrednosnih hartija
mislio sam ulagati direktno u srpske fondove ali sa pristupnicama i PIB brojevima, opunomocnicima i nisu mi nešto konkurentni…
kak se sve lepo potopilo kod njih moguće bi bilo zgodno zaviriti na njihovo tržište poslje rješenja kosovskog pitanja
unapred fala[smiley6]