Šta donosi novi zakon o investicionim fondovima

Politika

Krajem ove ili početkom naredne godine u Srbiji bi trebalo da se pojave prvi domaći investicioni fondovi a po osnovu Zakona na čije se donošenje čekalo gotovo celu deceniju.
Time je i Srbija, kao poslednja zemlja u regionu, napokon stvorila šansu za male ulagače da investiraju sredstva u hartije od vrednosti, pre svega u akcije profitabilnih kompanija, s osnovnim ciljem da ostvare kapitalni prinos, na razlici između kupovne i buduće prodajne cene.
Doduše, mnoge atraktivne kompanije, poput Apatinske pivare, DIN-a, „Knjaza Miloša”, „Vode Vrnjci” i „Hemofarma”, stekle su takozvane strateške investitore koji su „u posed” ušli metodom preuzimanja ili dokapitalizacijom. Posledica je da se njihove akcije retko, u zanemarljivim količinama ili nikako ne pojavljuju na berzi. Neke od najatraktivnijih firmi se nikad nisu ni pojavile na berzi, poput Luke „Beograd”, već su po netržišnim cenama stekle većinskog vlasnika. Stoga je veliko pitanje u čije će akcije i druge hartije investicioni fondovi moći da ulažu, pogotovo ukoliko država ne dozvoli prodaju dela kapitala sadašnjih javnih preduzeća na berzi, čime ne bi ugrozila svoj većinski udeo, ali bi, zbog atraktivnosti emitenata, razigrala tržište, produbila ga i ojačala njegovu likvidnost. Na tržištu se promeću akcije svega oko 200 firmi, a sem obveznica stare devizne štednje drugih državnih papira nema, tako da se investicioni izbor na plitkom i nedovoljno likvidnom tržištu svodi gotovo na onu narodnu: „Evo ti ništa – drž’ ga dobro”.

Razvoj bez kredita
Donošenje zakona je samo preduslov za razvoj ovog segmenta finansijske industrije, premda je i dalje nejasno da li će Srbija razvojne ciljeve realizovati posredstvom tržišta kapitala, ili će se privredi rast finansirati „na dug”, uzimanjem skupih bankarskih kredita, ili kombinovano. U zemljama u kojima dominira tržišna logika, berza je mesto za prikupljanje svežeg kapitala za razvoj, što podrazumeva da dobre firme, s prepoznatljivim brendovima i snažnom tržišnom pozicijom i izvoznim atributima, emituju nove akcije za finansiranje profitabilnih programa i prodaju ih na tržištu.
U tom slučaju, kupci, deleći rizik s emitentom, tipuju na buduću dobit, a ne na vlasništvo i upravljanje kompanijama. Upravo takvi kupci su investicioni fondovi, koji za račun svojih akcionara investiraju u hartije koje obećavaju veliki kapitalni rast. Srpskoj privredi hronično nedostaju investiciona sredstva za razvoj, ali su prilike takve da je bitka za vlasništvo još dominantna na berzi, tako da su svi izgledi da će se kapital izvoziti u inostranstvo gde će investicioni i privatni penzioni fondovi ulagati, razvijajući tuđe ekonomije, kako bi ostvarili ciljeve svojih suvlasnika.
Investicioni fondovi, kao nova vrsta finansijskih kompanija u Srbiji, u svetu postoje od 19. veka, a njihova imovina u tranzicionim zemljama je, takođe, u stalnom porastu i pokazuje znatno brži trend rasta u odnosu na klasičnu štednju. Stoga bi razloge za dugo oklevanje da se donese zakon na osnovu kojeg bi se formirali domaći investicioni fondovi trebalo, najverovatnije, tražiti u otporu snažnog bankarskog lobija, s jedne i interesima tajkuna, nevoljnih da se za akcije dobrih firmi bore na tržištu u snažnoj konkurenciji.
Paradoksalno je i to što, premda je Zakon tek nedavno donet, u Srbiji uveliko posluju strani investicioni fondovi, tako da je stranim građanima omogućeno da budu vlasnici akcija srpskih kompanija, dok su domaća fizička lica, u žestokoj konkurenciji, teško dolazila do pojedinih atraktivnih akcija.
Investicioni fond je finansijska institucija koja emituje i prodaje sopstvene akcije prikupljajući tako novčana sredstva većeg broja ulagača da bi ih potom plasirali u različite hartije od vrednosti.

Danas su Putevi Požarevac rasli 18,99%, sada koštaju 2.500,00 dinara.

Vaš link

Također, rasli su i Putevi Beograd 7% i sada koštaju 1.500,00 dinara.

Vaš link

Putevi Požarevac imaju ukupno 57.687 dionica. 41.399 nalazi se u tzv. čvrstim rukama, a 16.288 komada u rukama fizičkih lica. Definitvno podcijenjena dionica i lijepa prilika za ulaz nekog većeg igrača.

Putevi Niš imaju ukupno 288.560 dionica. 90% nalazi se u rukama u tzv. čvrstim rukama ili 259.057 komada. East Capital ima 2.550 dionica. Slobodnih ima 26.300 komada.

Luka Leget ima 220.221 komada dionica, 162.960 nalazi se u rukama Konzorcija, slobodnih ima 57.257 komada. Također, podcijenjena dionica i prilika za ulaz nekog većeg igrača.

Luka Leget

– zaduženost prema aktivi -13,45%
– obrtaj zaliha – 9,07
– obrtaj ukupne aktive – 0,61
– tekući omjer – 2,38
– brzi omjer – 1,88
– EPS – 252,21
– P/E – 2,85
– BV – 2029,38
– P/B – 0,35
– Koef. tek. likvid. – 2,38
– Koef. finan. stabilnosti – 0,95
– Koef. zaduž. – 0,13
– NPM – 17,74%
– ROI – 10,76%
– ROE – 12,43%

Dnevni pretovarni kapaciteti Luke “Leget” su 6.000 t rasute robe i 1.440 t generalnih tereta. ’’Luka Leget’’ se bavi proizvodnjom šljunka i pijeska, kao i rečnim saobraćajem i jedno od najznačajnijih proizvođača šljunka i pijeska u Srbiji.

Pozdrav Milant i hvala na svim podacima koje puštaš. Malo me “smeta” što si se raspisao na svim forumima koje pratim, pa se pitam koji ti je cilj. Bilo bi mi drago da napišeš svoje pozicije odnosno da objaviš svoj portfelj. Jasno da si u dionicama koje hvališ, ali zanimaju me omjeri.
Na kraju konkretno pitanje u vezi Luke Leget:
Kakve su mogućnosti širenja kapaciteta i planirali se što u tom smjeru??? Thank you!!!

Pišem na više foruma jer forum(i) služe za razmjenu informacija. Kako ima više foruma koji se bave financijama odlučio sam podijeliti to sa svim članovima neovisno s kojeg foruma dolaze, a svi ne posjećuju sve forume, a to prije svega kako bi potakao raspravu.
Uključuju se ljudi, ali sve polako. Dionice koje sam naveo posjedujem i njih spominjem jer su dobre, podcijenjene i budućnost im je blistava. Svatko može uz pomoć financijskih izvještaja utvrditi ili potvrditi vjerodostojnost podataka i odlučiti ulaziti ili ne.
Zbog predviđenog povećanja riječnog prometa RTC Luka Leget je i predvidjela proširenje svoje luke i vertikalne obale u duzini od 400 metara što će povećati efikasnost i kapacitet pretovara više objekata u isto vrijeme. Predviđeno je također da se povećanjem kapaciteta flote otvore nove deponije u Beogradu i Novom Sadu čime bi se približili klijentima i poboljšali kvalitetu opkrbljivanja. (imaš na Vaš link). Pitaj dalje što te zanima.

Malo da se vratim u prošlost. Govorio sam nedavno o Putevima Požarevac, tada je cijena bila oko 2.100 dinara, danas je prošlo po čak 4.320 dinara ili preko 100%. Čisto opaska.

Jep, ali u svojim postovima ne unosiš dušu, tako da te rijetki poslušaju 😉

Unosim, kako ne.

A dobro, kako ti kažeš 😉 Što je još pod prilikom? Preko koje BK radiš?

Prilike su potpuno iste, nisu još ni počele, možeš preko BK Senzal probati.

’LUKA LEGET’ UKLJUČEN U TAM PROGRAM
2006-08-29 17:55:21

SREMSKA MITROVICA (SINA) – Preduzeće ’Luka Leget’ ad uvršteno je, prema programu Evropske banke, među 40 najuspešnijih preduzeća u Srbiji. Istovremeno ovo je jedino preduzeće sa područja ove sremske opštine koje je uključeno u TAM program Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj programa je da unapredi poslovanje domaćih preduzeća, doprinese povećanju njihove konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta. TAM program procenjuje potrebe u preduzeću i dodeljuje eksperte iz određenih oblasti koji imaju petnaest do dvadeset godina iskustva na vodećim menadžerskim pozicijama. Inostrani stručnjaci pomažu domaćim menadžerima u rešavanju konkretnih problema, a projekat traje osamnaest meseci. Nova preduzeća izabrana su na osnovu utvrđenih kriterijuma kao što su dovoljan stepen razvijenosti, jasna vlasnička struktura i spremnost menadžera na saradnju.

Svetlana Radivojević

Vaš link