Usprkos trenutnom rastu pojedinih dionica sa HR tržišta, ostaje pitanje koliko su ona zaista realna. No, to je bitno onima koji su u njima.
Tržište Srbije trenutno je najpodcijenjenije tržšte u regiji i ima super prilika za ulaz. Kako kod njih nema domaćih investicijskih fondova, ali je Zakon tu, pa se uskoro očekuje i njihov ulaz na tržište, zanimljivo je kako će se sve to odraziti na neke dionice. Za razliku od HR tržišta, postoji gomila dionica čiji je P/E ispod 5, pa čak i 3 i manje, čiji je P/B 0,35 itd. i to vrlo dobrih dionica. Ako nekoga zanima više neka slobodno pita, pratim ga već duže vrijeme i tu nema navlačenja, tu su fundamenti, a dionica koliko hoćeš sa nekoliko stotina % diskonta, pa se pitam kako to. Politički nesređena situacija, dovela je do toga da mnogi investitori zaobilaze Srbiju i tako ostavljaju priliku drugima. U svakom slučaju dovoljno je za početak i dovoljno za razmišljanje.
Investicioni fondovi vrlo su poželjni i od njihovog prisustva i aktivnosti umnogome zavisi razvoj tržišta kapitala. Kupujući akcije investicionih fondova građani će imati mogućnost da profitiraju više nego od bankarskih kamata. Kupljene akcije moći će da prodaju kao god im zatreba novac“, kaže za „Blic“ Gordana Dostanić, direktorica Beogradske berze.
Zakon o investicionim fondovima po prvi put omogućava da se na tržištu kapitala pojave domaći fondovi. Po rečima Gordane Dostanić, dosadašnje iskustvo pokazuje da je pojava stranih investicionih fonda veoma uticala na razvoj našeg tržišta. Kad su videle u svojoj vlasničkoj strukturi učešće investicionih fondova, koji za menadžment nisu predstavljali opasnost od preuzimanja, pojedine kompanije počele su ozbiljnije da daju prospekte i nude tržištu nove informacije.
– To iskustvo pokazuje da bi bilo dobro da smo Zakon o investicionim fondovima doneli mnogo ranije. Ali, šta je – tu je. Za prosutim mlekom ne vredi plakati. Ja se nadam da oni koji su sad odlučili da dozvole mogućnost osnivanja investicionih fondova razmišljaju strateški i da će obezbediti da se na tržištu uskoro nađu i akcije atraktivnih kompanija – kaže Dostanićeva.
Investicione fondove mogu osnivati i pravna i fizička lica. Vodeći igrači formiraju upravu fonda, kompaniju koja upravlja investicionim fondom. Fond javno emituje svoje akcije, građani ih kupuju, a uprava fonda prikupljena sredstva ulaže na tržište kapitala.
– Građani će moći da znaju ko stoji iza nekog fonda i, ako im to društvo ne odgovara, neće kupovati njihove akcije. Prilikom javne emisije akcija uprava fonda dužna je da objavi kratku ličnu kartu, detalje prethodnog poslovanja i generalne smernice poslovne politike. Investicioni fondovi teže da nude prinos koji je atraktivniji od bankarskih kamata i to je ono što je primamljivo za sitne ulagače. Ako imate 100 evra, bez mnogo znanja o berzi možete da kupite akciju nekog fonda i, za razliku od štednje kod banaka gde morate da čekate da istekne rok oročenja, kad god poželite da izađete iz priče nekog prinosa će biti – objašnjava Dostanićeva.
Ona ne spori da zbog nedostatka kvalitetnog tržišnog materijala stvaranje domaćih investicionih fonda nosi sa sobom realnu opasnost da dođe do odliva kapitala.
– Investicionim fondovima konstantno treba materijal sa kojim će se igrati. Jer, oni kupuju i prodaju zarađujući na kapitalnoj dobiti, a to ne mogu stalno da rade sa pet hartija. Ako danas dođe pet investicionih fondova sa po milion evra da se poigraju na ovom tržištu, vi njima nemate šta da date. A onda oni traže gde ima, i odlaze. Zato mi stalno pričamo – dajte nam atraktivnog materijala. Mislim na državu koja je stopostotni vlasnik kompanija čije bi hartije bile atraktivne – NIS, EPS, telekomunikacije. To su kompanije čije su akcije, generalno, na svim tržištima atraktivne. Deset do 15 odsto kapitala tih kompanija na tržištu bio bi značajan zamajac i za postojeće i za nove, pa i za domaće investicione fondove – kaže Gordana Dostanić.
Dijelimo slične probleme, samo s jednom razlikom kod nas inv. fondovi postoje već duže vrijeme i onomad su utjecali na velika povećanja vrijednosti velikog broja HR dionica.
Da, zaboravio si i inflaciju od kojih 20-ak posto…Tko zna kakva će biti ove godine (sumnjam da će biti manja)
Uz to ide i porez na kapitalnu dobit.Nije baš nešto po meni.
Investitori iz Srbije idu u RS i CG.Onda očito da tamo ima nešto još bolje i(li) pametnije…
pozdrav
Daj ne lupetaj, koja kapitalna dobit, kao nerezident ju ne plaćaš. Ako si je ti platio traži da ti vrate novce, toliko o tvojoj informiranosti o tom tržištu.
Malo za usporedbu:
srednji tečaj 1 EUR = 86.00 dinara na dan 30.06.2006.
srednji tečaj 1 EUR = 82.70 dinara na dan 30.06.2005.
I to je najbitnije znati za ulaganje, a ne inflacija od 20%. To je bitno njima domaćima, nikako strancima.
Promjena i nije tako velika, a prilika za ulaganje koliko hoćeš sa izvanrednim pokazateljima. Što meni znači koliko je poskupio kruh ili mlijeko u Srbiji, kada ga kupujem ovdje. Znači, tečaj je bitan prilikom ulaganja tamo, a u godini dana i nije se puno promijenio.
Malo o inflaciji u Srbiji
Nadam se da nitko ne zamjera ovu temu, ali trgovanje treba gledati kao moguću zaradu pa gdje bila. Vidim da dosta ljudi trguje na Banjalučkoj i Crnogorskoj burzi, pa ova tema samo proširuje horizonte. Kako trenutno tamo je zatišje moguće je kada savladaju prepreke stvar krene prema pozitivi.
Članak je čisto za info o tome što se tamo događa, pa ko voli neka pročita.
Citat: “Danas je prvi put u posljednjih šest mjeseci centralna banka intervenirala kupovinom deviza da bi spriječila značajni dnevni pad eura i utvrdila srednji devizni kurs od 84,9 dinara za evro.”
srednji tečaj 1 EUR = 84,99 dinara na dan 01.07.2006. godine
Ima nešto u tome šta kažeš…ako je eur-din koliko toliko stabilan onda je to ok.
Ako ti nebi bio problem da staviš par linkova gdje se to točno iznosi o porezu na kapitalnu dobit kod nerezidenata?
Pa neznam malo mi je takav bio taj dojam…neki dan je naprimjer isto tako bilo čini mi se u Ekonomistu kako je Beogradsko tržište kapitala i njegovi troškovi među najskupljima u regiji.
Ako se ne varam i tečaj im je zadnjih pet godina dosta oscilirao.I to na štetu dinara pa zato mislim.
Bila je jednom jedna zgodna slikica EUR-DIN po godinama čini mi se kod NBS, gdje se to vidi. (ne mogu sada pronaći)
Ma neznam nekako sam od svih osim od Rep.Srpske i CG odustao, a i problem je pratiti puno berza, barem meni.
Dobra je tema, kažem ako je tečaj koliko toliko stabil. onda ovo moje o inflaciji zaista nema veze.
Isto tako bilo bi lijepo ukoliko pratiš to tržište da staviš odnose PPS-BVPS za više poduzeća likvidnih i nelikvidnih (svakakvih) tu na temu čisto usporedbe radi sa npr RS koliko ima prostora za rast akcijama u Srbiji od sadašnje tržišne cijene pa do knjigovodstvene cijene (u postocima ili kako već)
Koliko se sječam oni isto dosta vrše svaki čas dokapitalizacije u akcijama…
Ako ima nešto dobro dolje (a vjerovatno da ima) možda okrenem dio sredstava prema Srbiji.
Pratio sam kažem jedno kratko vrijeme dok me nisu spuntali na Economy forumu sa pričom o 20 % poreza na kapital. dobit i priče o inflaciji, a i odnos PPS-BVPS mi se onako ukratko koliko se sječam nije dopao kod banaka opčenito i večih poduzeća tipa Knjaz, Bambi….Mada sad znam da su banke otišle ohoho gore.
Po koliko se uopče i trže danas (mislim, po koliko bookova)??
Možeš nam i to reći naravno ako nije preveliki problem…
Nisam pratio sve ali onako letimično koliko se sječam Rep. Srp. mi se činila boljom (i CG, ali mijenjaj brokere, prebacuj u banke i sl…pa sam odustao od pračenja CG tržišta)
Evo toliko od mene.
Evo napiši ako imaš volje par ovih odgovo
Jedan od odgovora:
“Da li su nerezidenti bez poslovne jedinice na našoj teritoriji Republike Srbije obveznici poreza na kapitalnu dobit u slučaju prometa hartijama od vrednosti?
Nerezidentni obveznik koji ostvari kapitalni dobitak poslovanjem hartijama od vrednosti na teritoriji Republike Srbije nije obveznik poreza na kapitalni dobitak shodno članu 40. i članovima 27-29. Zakona o porezu na dobit preduzeća.
današnji prodajni tečaj eura je 83,60
Dobra veče svima, napokon sam stigao na more. Pozdrav svima, možete krenuti ovim web sajtom:
Ja već duže vreme pratim beog. burzu. Nisam mogao vjerovati kada sam vidio puno lipih dionica, niske tržišne kapitalizacije, velike AKTIVE i isto tako prihoda, a vrlo, vrlo niske zaduženosti.
Luka Leget (LKLG)
Tržišna kapitalizacija 158.559.120
EPS 252,21
PE 2,85
PB 0,35
ROE 12,43
PPS 720 din
Putevi Požarevac (PZPP)
Tržišna kapitalizacija 121.200.387
EPS 959,33
PE 2,19
PB 0,66
PPS 2,100 din
Putevi Požega (PUPO)
Tržišna kapitalizacija 76.830.208
EPS 175,37
PE 1,19
PB 0,95
ROE 79,78
PPS 208 din
Putevi su hit na beogradskoj burzi (Putevi Beograd trenutno).
Luka Leget još nije prepoznata kao iznimno dobra i podcijenjena dionica. Zašto? Ima nisku zaduženost, dugoročnih obveza nema.
Kratkotrajna imovina/kratkotrajne obveze = 2:1
Trenutna tržišna cijena je 720 dinara
Book value 2057 dinara.
Dobit za 2003 = 650 eura
Dobit za 2005 = 665.000 eura
što će reći da se u dvije godine dobit povećala 1000 puta.
Broj dionica = 220.221 dionica