Uspeh nikada ne ide pravolinijski, on je redovno vezan za uspone i padove, pa i vracanje na pocetke. I u mome slucaju bilo je svetlih i tamnih trenutaka, pocinjanja ispocetka, radosti i razocarenja. Pitanje je samo licne cvrstine i odvažnosti – odluka da se uprkos svemu istraje na tom putu.
Predstava o Zapadu i kapitalizmu koji nemilosrdno proždire male ljude sa Istoka, Juga ili Severozapada, pripada arsenalu zastrašivanja kojima su plašili moju generaciju, a vidim da su takve predstave preživele, na žalost, i do današnjih dana. Bez ikakvih pretenzija da idealizujem sve ono što podrazumevaju tako široke i složene kategorije kao što su Zapad, zapadna demokratija, kapitalizam i slicno, dozvolite mi da konstatujem da su to cvrsti temelji savremene civilizacije prema kojima se razvijeni svet danas iskljucivo upravlja.
Moj licni primer najbolja je ilustracija tvrdnji da tzv. Zapad, ili još preciznije poslovni svet, svet kapitala, ne pravi a priori geografske razlike medu ljudima. Kljucno je pitanje šta je taj autsajder sa Juga, Severa ili Istoka spreman da uloži da bi se punopravno ukljucio u društvo, odnosno šta je njegov kapital. Pri tome, kapital ne mora obavezno da podrazumeva finansijski kapital. To nekad može da bude i neka originalna ideja, znanje, veština, talenat, liderske ili menadžerske sposobnosti, entuzijazam, upornost ili jednostavno iskonska želja da se uspe i volja da se nepokolebljivo istraje u borbi za ostvarenje nekog vlastitog cilja… Pre dvadeset godina, kad sam otišao na Zapad da potražim svoju šansu, nisam imao ni mali, a kamoli znacajan pocetni kapital. Ali, izgleda da sam imao neku drugu vrstu kapitala koju je poslovni svet bio spreman da prihvati, prizna i valorizuje, ne postavljajuci mi nikada banalna i uvredljiva pitanja iz geografije ili nacionalne istorije.
Pravo je pitanje zašto sam tada otišao, i zašto bih tu istu odluku doneo i danas. Odgovor je krajnje jednostavan: naš opštedruštveni, a posebno privredni ambijent, tada je bio, a na žalost i danas je prilicno mracan, klaustrofobican, korumpiran, tesan za svaku zdravu inicijativu, da jednostavno svakoga – dovoljno kuražnog da spase vlastiti život – prosto primorava – ili na bežanje ili na “krpež ili trpež”, kako je to davno lepo govorio Andric – ili na kriminal.
Šta je bio kljucni preduslov za vaš uspeh i uspeh Zeptera?
– Upornost i koncentrisanost na vrstu posla: Svi na sam vrh puta ka uspehu stavljaju – upornost.
Šta znaci biti uporan? U promenama, u prilagodavanju.
Ne možeš biti uporan u necemu što – ne ide
. E, ta promena je mnogima jako teška, i pojedincima i kompanijama. Ta neprilagodljivost, okoštali menadžment, nacin razmišljanja i rada dovodi do propasti i mnoge velike kompanije. Eto, to je ta moja prednost. Problem stvaranja i uspeha je u osnovi problem koncentracije.
Ne mislim na mentalnu koncentraciju, vec na koncentrisanost na odredenu vrstu posla. Prvih deset godina ništa drugo nisam uradio, nego sam usavršavao prodaju mojih proizvoda “party” sistemom. Sve vreme, koliko imam kompaniju, nisam uradio nijedan posao van direktne prodaje. Tek sada sam krenuo na šopove i distributersku prodaju, ali opet samo sopstvenih proizvoda.
Sposobnost komunikacije: Vrlo odgovorno tvrdim da je osnova svakog uspeha sposobnost komunikacije i da je nema ni pet odsto ljudi na svim nivoima: od luckog radnika do najvišeg rukovodstva. Ja je imam.
Prosto je neverovatno koliko ljudi ne umeju da prestanu da stalno sami govore i da malo druge saslušaju. Obicno se divno zabavljate sa onim ko ume da lepo govori, ali uglavnom saradujete i imate poštovanje prema onome cija svaka probrana i uzdržana rec ima narocitu težinu.
Ja sam biznismen koji ne vodi uvek racuna o svojim usko cehovskim pozicijama, vec samopregorno sve radi i više od svih drugih.
Ali, šta cete, sredina je uvek puna predrasuda prema onima koji se ne skrivaju i ništa ne mistifikuju.
Treba imati smelost da na osnovu svoje intuicije uletite u nešto za šta bi svi drugi tražili barem višegodišnje analize. Da sam slušao šta one kažu, nikada ne bih ni zapoceo posao u mnogim zemljama. Naprotiv, gde god su one veoma tacno, precizno i strucno prognozirale da je krajnje neizvesno – ja sam oduševljeno kretao.
Hrabrost je cesto preduslov za uspeh. Za svaki poduhvat treba hrabrosti, i što je više imate – cešci su vam poduhvati. Iz brojnih poduhvata, izrodi se uspeh, a jedan uspeh rada nadu u drugi i – tako redom.
Jedino znam da ništa nije slucajno, nijedan “slucaj” nije bezrazložan. Hrabrost je stvar temperamenta, ali sigurno i duha. Postoje svakako i stil, elegancija i originalno videnje stvari. To su osobine koje sam oduvek imao. Cak i poslovne partnere, još od prvog dana, biram sa slicnim karakternim osobinama. Ne slucajno, doživljavaju me kao deo svog sopstvenog sna.
njemački poduzetnik…..hrvatskih korijena..?