sorry na OT ali moram… kolega deVito imate informacije da Aureus otvara fond ili su to Vasa razmisljanja?
Makedonskiot pazar se pointeresen za investiciskite fondovi „Aureus invest“, spored minatogodišniot ostvaren prihod vodečkiot investiciski fond vo Hrvatska, najavuva vleguvanje i na makedonskiot pazar. Do Nova godina ovoj fond planira otvoranje na kancelarija vo Skopje. Vsušnost se raboti za nivno vraќanje vo zemjava. Tokmu vo Makedonija padna dogovorot za osnovanje na „Aureus invest“, koj denes upravuva 1,1 milijarda evra.
Kristijan Floričiќ od Pula beše pretstavnik na fabrikata za tutun Rovinj vo Makedonija. Toj vo Skopje se sretnal so spliќanecot Miroslav Jeličiќ Purka i tuka se rodi idejata za osnovanje na nivniot investiciski fond. Vo razgovorot za „Vreme“ Floričiќ ni otkriva kako zaradi otvoranje na zakonskite možnosti dojde vremeto za nivnoto delovno širenje i vo Makedonija i objasnuva koi se glavnite celi na kompanijata na noviot pazar. u Dali makedonskiot pazar go procenuvate kako novo Eldorado po uspehot vo Hrvatska?
– Makedonskiot pazar učestvuvaše vo celokupniot rast na pazarot vo regionot, taka što navistina možeme da go narečeme Eldorado. Normalno deka i vo Makedonija ima zdravi kompanii koi i ponatamu ќe ostvaruvaat rast. Prednosta vrzana za našiot vlez vo Makedonija ja gledame pred se vo faktot deka, barem zasega na graѓanite ne im e ponuden vakov vid na štedenje. Makedonskite graѓani parite gi štedat po bankite ili pod pernica. Smetame deka vo idnina tokmu tie, graѓanite sami ќe počnat da ja prepoznavaat šansata za vložuvanja preku investiciskite fondovi. u Kako ќe gi privlečete štedačite ili vložuvačite? Kako ќe im objasnite deka ne mora da se štedi samo po banki ili samo da se vložuva vo nedvižnosti?
– Toa ќe go objasnime preku sigurnosta i prihodite što se ostvaruvaat na ovoj način. Kako i na drugite pazari na koi dosega sme se pojavuvale ќe kažeme deka rečisi i da nema razlika od štedenjeto vo banka i vložuvanjata vo investiciskite fondovi od aspekt na sigurnosta. Svetski trend e da raste procentot na štedenjeto preku fondovite. u Lani vo Hrvatska imavte rast od preku 68 otsto. Možete li toa da im go vetite na vašite idni vložuvači vo Makedonija?
– Ne. Toa ne možeme da go vetime. Vo Hrvatska toa beše navistina rezultat na specifični priliki. Sekogaš povtoruvam deka sekoj rast pogolem od 20 otsto na dolg rok e neodržliv. Meѓutoa, koj bilo rast pogolem od 5 otsto, što e povisok procent od štedenjeto vo bankite – možeme slobodno da go vetime. Na podolg rok od deset i poveќe godini taa razlika i te kako može da se počuvstvuva. u Na ovoj pazar veќe se prisutni fondovite. Sigurno i tie mnogu poseriozno ќe nastapuvaat na ovoj pazar. „Ilirika“ od Slovenija toa veќe go pravi.
– Da. Interes ima. Pazarot e vo faza na formiranje i normalno e da ima interes za pazar na koj vakov „proizvod“ dosega nemalo. Iako, jas toa ne bi go narekol konkurencija. Site nie koi ja rabotime ovaa rabota prvenstveno treba da gi učime luѓeto i da gi nasočime kon povolnostite od ovoj vid na štedenje. u Gi poznavate li specifikite na makedonskiot pazar so ogled na toa što tuka rabotevte kako pretstavnik na fabrikata za tutun Rovinj?
– Se razbira. Interesno e toa što so Miroslav Jeličiќ Purko i jas kako soosnovači na „Aureus invest“ se zapoznavme tokmu vo Makedonija. Taka go zapoznavme i makedonskiot mentalitet, no i pravnata regulativa. u Dali togaš ovie specifiki ќe značat nekakov poinakov vaš pristap na makedonskiot pazar, vo sporedba so pristapot što go imate za hrvatskiot pazar?
– Razlikata e vo toa što Makedonija ima golem broj na nevraboteni. Može da se zboruva i za siva ekonomija. Možebi ќe treba poveќe trud da se vloži vo obrazuvanjeto na graѓanite za ovoj vid na štedenje. Vo sekoj slučaj ima potencijal. u Koja ќe bide vašata cel ili vo koi kompanii najprvo ќe vložuvate?
– Pa, vo apsolutno site. Možni kompanii za vložuvanja se site kompanii koi kotiraat na berzata. u So ogled na posto
Pa, vo apsolutno site. Možni kompanii za vložuvanja se site kompanii koi kotiraat na berzata. u So ogled na postojniot zakon i na regulativata koja e vo postapka na rešavanje, koga mislite deka bi počnale so rabota vo Makedonija?
– Očekuvame toa da bide do krajot na godinava. Mislam deka e toa realna procena. u Dali periodot pred proslavite za Nova godina i Božiќ e baš najdobriot period za početok?
– Sekogaš e dobro vreme za početok na rabota na eden investiciski fond. Nikogaš ne e presuden prviot mesec od rabotata, tuku najbitno e fondot da bide pravilno postaven na dolg vremenski rok. Efektite od prviot mesec na rabotenjeto ne se tolku bitni. u Kakvo e dosegašnoto vaše iskustvo so birokratijata vo Makedonija?
– Ako zboruvame za preveduvanjeto na nekoi regulativi, toa odi malku pokomplicirano. No, sekogaš e taka na početokot na sekoja rabota. Vo princip se funkcionira spored zacrtanite pravila na rabotenjeto. Se razbira deka nie sakame seto toa da bide rešeno što e možno pobrzo. No, toa ne e sekogaš možno. u Koja makedonska akcija bi ja preporačale? Smeete li za toa voopšto i da zboruvate?
– Za toa ne smeeme da zboruvame. No, nie veќe investiravme vo vodečkite akcii vo Makedonija i imavme značajni prihodi od toa. Ne bi zboruval konkretno za kompaniite, no vie ste zapoznaeni so sostojbite na pazarot. u Znači ne smeete da ni kažete koja makedonska akcija vi donese najgolem prihod?
– Pa, bea poveќe. Toa ne e tajna. Se raboti za „Makpetrol“, „Feršped“, „Granit“, „Tutunska banka“… Toa se pokazatelite, no koja ќe bide našata strategija, za toa ne bi zboruval. Osven toa, koga ќe dojdeme kako fond na makedonskiot pazar, se razbira deka nema da se orientirame samo na makedonski akcii. Za akcionerite sakame da ostvarime što e možno pogolemi prihodi.
A.D.
U Makedoniji sasvim sigurno ima jako potcijenjenih dionica. Tko ih ne vidi, znači da ne prati tržište dole.
U zadnje vrijeme je dole korekcija, tako da su se cijene još spustile. Pitanje je dana dana kada će sve ponovno gore.
Možda je u pitanju Kosovo, možda… ali kad se stvar sredi mislim da će veliki boom, sad je super vrijeme za dokapitalizaciju…
Ljudi, gdje vi kupite info za Makedonsko trziste?
Imate li stranice za preporuciti ili eventulano njihove forume?
Mislim da je doslo vrijeme ponovnog ucenja cirilice [smiley7]
Pozdrav svima,
Ja sam prosli mjesec usao u Makedoniju, i za pocetak uzeo Alkaloid, kada je bio u korekciji.
Cini se obecavajuce koliko sam citao po forumima, a savjetovao sam se i sa brokerima.[smiley11]
Pozdrav svima, Ja sam prosli mjesec usao u Makedoniju, i za pocetak uzeo Alkaloid, kada je bio u korekciji. Cini se obecavajuce koliko sam citao po forumima, a savjetovao sam se i sa brokerima.[smiley11]
Pa to i jedan od zicera ..
Uz Tplf , grnt , ading , stb , Skopski pazar
to su sigurno OK
Ali da je sve podcijenjeno ……………… davno je to bilo
grnt je bio 60den
ading 1200 pa otisao na 3000 pa bio stock split na 300 pa sad opet 1600 ( bio i 1950)
Tplf ja kupovao po 5999 izisao na 17500 prije 20tak dana ,
itd….
!!! Budite oprezni !!!
ako pratite danas vec je jasnije do kaj su pale i do kaj ce da stignu dionice…
Granit ~nemaga; Cevi dans ~5500; Stil 712 RZ usluge niko ne prodaje; Toplifikacija 16 000; ZPKO 14 000 ; Ferspedu odmrznuli imovinu…
tako da do nove godine, uz oprez ocekuje se back do dostignutog max i + nekih 15%…
Profi: ” ako pratite danas vec je jasnije do kaj su pale i do kaj ce da stignu dionice… Granit ~nemaga; Cevi dans ~5500; Stil 712 RZ usluge niko ne prodaje; Toplifikacija 16 000; ZPKO 14 000 ; Ferspedu odmrznuli imovinu… tako da do nove godine, uz oprez ocekuje se back do dostignutog max i + nekih 15%… ” baravo .. to je realno , mozda cak i previse … racunaj ak je tplf u 6om mj bila 8900mkd alk 9500mkd itd
Recite mi nešto više za banke.
Komercijalna banka Skopje
Stopanska banka Bitola
Ohridska banka
Pozdrav
Muhic Janos
deVito: ” Profi: ” ako pratite danas vec je jasnije do kaj su pale i do kaj ce da stignu dionice… Granit ~nemaga; Cevi dans ~5500; Stil 712 RZ usluge niko ne prodaje; Toplifikacija 16 000; ZPKO 14 000 ; Ferspedu odmrznuli imovinu… tako da do nove godine, uz oprez ocekuje se back do dostignutog max i + nekih 15%… ” baravo .. to je realno , mozda cak i previse … racunaj ak je tplf u 6om mj bila 8900mkd alk 9500mkd itd ”
Recite mi nešto više za banke. Komercijalna banka Skopje Stopanska banka Bitola Ohridska banka Pozdrav Muhic Janos
nemogu vam puno toga reci o bankama jer nisam investiro u sektor. Komercijalna vec dva puta pokusava udruziti dionice da bi se prodala i ne uspevaju jer su dionice presle u ruku stranih ulagaca. Nije jasno kamo ce to ici niti ova odlicna banka.
pozdrav,