Po meni jedini način da se kod nas spuste kta stope je ulazak u EU i smanjenje ukupnog rizika.
IMHO
Imam pitanje pa bi molio nekoga da mi objasni jer se bas ne razumijem u tu materiju a slobodno neka se ukljuce i ostali kojima je to zanimljivo…
Valutna klauzula, stvar kojima banka prebacuje sav rizik na leđa dužnika, koje bi bile pozitivne a koje negativne strane zabrane valutne klauzule?
Što nebi bilo bolje da se kredit diže u kunama pa da se tako i vrača bez obzira na tečaj!?
Postoje i krediti u kunama i nude ih sve banke. Ti, a ne banka, odlucujes u kojoj ces valuti uzeti kredit. Naravno, nisu sve ekonomije i njihove valute jednako sigurne, pa onda nisu ni kamate jednake u svim valutama.
Isto tako kada orocis novac kamata se razlikuje s obzirom na to u kojoj je valuti je tvoj depozit.
U Hrvatskoj je puno ljudi uzimalo kredite u svicarskim francima. Svicarska je kao sto znamo jako stabilna ekonomija otporna na krize. Ali isto tako u vremenima ekonomskog rasta nikada nije medu najbrze rastucim ekonomijama. Zbog toga je prije 3-4 godine kredit u svicarskim francima imao najnize kamate. Medutim, kada je dosla kriza, investitori su poceli bjezati iz "rastucih" u "sigurne" ekonomije pa je svicarski franak ojacao. Sada svima onima koji su uzeli kredite u CHF-oma rastu mjesecne rate. To je rizk kojim se izlazu svi koji uzimaju kredite u valuti koja nije dobro korelirana sa domacom valutom. Mozes zaraditi, a mozes i izgubiti.
U svakom slucaju izbor valute je tvoj, moguce ustede su tvoje, ali su i moguci gubitci su tvoji. Ukidanje valutne klauzule je tehnicki izvedivo, ali bi bilo stetno. Znatno bi se smanjio broj kreditora koji su spremni dati kredite bez valutne klauzule, sto znaci da bi ce cijena po kojoj se gradani, gradovi, drzava i tvrtke zaduzuju znatno porasla.
Po meni jedini način da se kod nas spuste kta stope je ulazak u EU i smanjenje ukupnog rizika.
IMHO
Tako se i meni cini.
Čudi me stalno potezanje ovog pitanja.
Da živimo u SAD-u ili Njemačkoj, ovo pitanje ne bi postojalo.
Što se može uraditi sa 1000 kn u Njemačkoj ili Americi. Možeš poć na WC i obrisat guzicu eto u tome je razlika.
[/quote]
To bi bio problem konvertibilnosti. [lol]
Što se tiče malih hrvatskih banaka koje su još u našim rukama one nemaju "neograničen" pristup novcu
stoga da bi privukle štediše k sebi daju velike kamate na štednju. Uslijed velikih kamata na štednju manje banke moraju i kreditirati po većim kamatnim stopama. "Normalan" narod otići će u zabu i dignut kredit po manjim kamatnim stopama dok ova rizičnija skupina odlazi u manje banke po skupljim kamatama
i u situacijama kad cijeli sistem zaškripi nikakvo čudo da su manje banke u gubitcima (veći otpisi loših kredita)
Pravo pitanje nije što bi bilo da se ukine valutna klauzula već je pravo pitanje zašto su kamatne stope toliko visoke prema klijentima usprkos tome što su banke eliminirale gotovo svaki rizik ( osim rizika davanja kredita subprime dužniku-ali to je njihova odluka ) budući odobravaju kredite uz sva moguća osiuguranja, valutnu klauzulu, promjenjivu kamatnu stopu, hipoteku, i druge instrumente osiguranja.
To je krucijalno pitanje
Također je bitno pitanje jesu li banke gospodarski subjekt, jer ako jesu ne vidim razloga da budu zaštićene od svih rizika, rizik poslovanja je njihov rizik i treba ih pustiti da propadnu ako ne znaju raditi, baš kao i svaki drugi gosp. subjekt.
Jer prema običnim građanima se ponašaju strogo i gotovo lihvarski a onda posude novac nekom Pevecu, Optimi ili što ti ga ja znam kome? A nama pričaju o risk managementu? Ma o kojem jeb……risk managementu se tu radi [tongue]
usput bih samo rekao da ja kad kupujem materijal za svoju djelatnost imam široki izbor dobavljača od kojih izaberem najpovoljnijeg, a vi meni recite tko dopušta bankama da djeluju tako sinhronizirano i sa gotovo istim uvjetima?? Kako se to zove u ekonomiji, oligopol, kartel…udružena zločinačka org…..?? [lol]
Dobro kaže kolega Ringo. Stalno nas kljukaju floskulama o riziku, a banke uredno uz sav taj rizik svake godine zarade 5 mlrd kuna. Tako nek’ ovčice i dalje pasu priču. [lol]
Dobro kaže kolega Ringo. Stalno nas kljukaju floskulama o riziku, a banke uredno uz sav taj rizik svake godine zarade 5 mlrd kuna. Tako nek’ ovčice i dalje pasu priču. [lol]
O kakvom riziku pričaš – pa za Mangolda u RH nema velikog rizika ulaganja!
Uh je se zakuhalo i zahuktalo – jučer Frattini, danas Mangold….
Jučer smo vidjeli što žele Talijani, a evo što interesIra Švabe – kako pametno uložiti uložiti 4 milijarde eura!
…. Deutsche Unternehmen signalisieren aber insbesondere im Hinblick auf die anstehende EU-Mitgliedschaft großes Interesse am kroatischen Markt. Im Rahmen des wirtschaftspolitischen Dialogs zwischen Deutschland und Kroatien stehen Projekte im Umfang von mehr als vier Milliarden Euro zur Realisierung an. Konkret geht es um die Energieversorgung, wie zum Beispiel den Neubau von Kraftwerken und eines LNG-Terminals, um Tourismusprojekte, um Investitionen in Flughäfen und im Bereich Umwelttechnik. Die Finanzierung dieser Projekte ist trotz wirtschaftlicher Turbulenzen weitgehend ohne staatliche Mittel gesichert.
Što nebi bilo bolje da se kredit diže u kunama pa da se tako i vrača bez obzira na tečaj!?
u kojoj valuti cijeniš kvadrat stana i automobil? (pa čak i vlada!)
….
eto zato imaš valutnu klauzulu.
Njemci…
…. Deutsche Unternehmen signalisieren aber insbesondere im Hinblick auf die anstehende EU-Mitgliedschaft großes Interesse am kroatischen Markt. Im Rahmen des wirtschaftspolitischen Dialogs zwischen Deutschland und Kroatien stehen Projekte im Umfang von mehr als vier Milliarden Euro zur Realisierung an. Konkret geht es um die Energieversorgung, wie zum Beispiel den Neubau von Kraftwerken und eines LNG-Terminals, um Tourismusprojekte, um Investitionen in Flughäfen und im Bereich Umwelttechnik. Die Finanzierung dieser Projekte ist trotz wirtschaftlicher Turbulenzen weitgehend ohne staatliche Mittel gesichert.
http://www.ost-ausschuss.de/kroatien
Talijani….
….Ovih posljednjih mjeseci, međutim, nismo bili neaktivni. Smisao našeg sastanka Odbora ministara je upravo taj da se zajednički razvijaju određeni dugoročni projekti. Mislim na sektor energetike, gdje možemo polaziti od već čvrste suradnje u iskorištavanju nalazišta plina na sjevernom Jadranu ili su mogući još mnogi drugi projekti s plinom, naftom i obnovljivim izvorima. Mislim na sektor željeznica, gdje smo dali svoj doprinos u definiranju master plana koridora 10, gdje se ova potonja, ali i druge značajne investicije, kao što je koridor 5c, moraju još projektirati i ostvariti. Mislim na luke, gdje je suradnja između lučkih uprava najvažnijih pristaništa na sjevernom Jadranu već uspješno pokrenuta…..
http://www.vjesnik.hr/html/2010/09/13/Clanak.asp?r=unu&c=1
Dakle, kao što je najavila Kosorica, investicijski tsunami!
Kreditni rizik – pa tko o tom više razmišlja – možda se oni bezidejni izvlače na tu otrcanu floskulu.
S druge strane ako si se i izložio nekom riziku onda taj rizik možeš neutralizirati nekim kvalitetnim investicijama u gore navedenim sferama!
Tsunami u režiji Jadranke Kosor…..
17. rujna 2010. 10:00 danas
Predsjednica Vlade Kosor na Britansko-hrvatskom investicijskom forumu
Predsjednica Vlade Republike Hrvatske Jadranka Kosor otvorit će Britansko-hrvatski investicijski forum, u petak, 17. rujna 2010. godine, u 10.00 sati, u Zadru, Klub Arsenal, Trg Tri bunara 1.
17. rujna 2010. 17:00 danas
Predsjednica Vlade s Sergejem Šojguom
Predsjednica Vlade Republike Hrvatske Jadranka Kosor sastat će se s ministrom za poslove civilne zaštite, izvanredne situacije i uklanjanje posljedica elementarnih nepogoda Ruske Federacije i supredsjedateljom Međuvladine Hrvatsko – ruske komisije za trgovinsko – gospodarsku i znanstveno – tehničku suradnju Sergejem Šojguom danas, 17. rujna 2010. godine, u 17.00 sati, u Banskim dvorima.
TV-snimatelji i fotoreporteri mogu snimiti početak sastanka, o kojem ćemo Vas izvijestiti priopćenjem.
Tko ne zna zašto je tu Šojgu – vjerojatno da vidi što će biti s South Streamom.