Slažem se sa svime osim sa tezom da je šuma propisa postavljena da se “ulovi lopova”. Šuma propisa je ispočetka postavljena da se ogromnoj birokraciji izmisli neki posao, da se uhljebe stranački kadrovi i da se potakne korupcija jer svi znaju koji je najbrži način za izbjeći birokratske zamke koje se spominju u članku.
Kad se bolje razmisli, i ja bih se mogao složiti da je ta šuma propisa postavljena ne baš slučajno. Treba uhljebiti prvo sve rođake, pa prijatelje, pa one kojima ste dužni uslugu a onda i stranačke kolege. A za sve to treba prilično dobro dimenzionirati birokraciju 🙂
ja bih rekao da su propisi nagomilani da se sakrije lopova, a ne da ga se uhvati.
brdo potpuno debilnih i neprovedivih propisa dovelo je do situacije da smo svi mi stalno u nekom prekršaju, i tako je “pravosuđe” u isti koš strpalo sviju, što jako odgovara pravim kriminalcima.
zato su i stavili ogromne kazne za trivijalne prekšaje kako bi kroz prekršaje defacto ubirali dodatni harač, a da istodobno ne diraju one zbog kojih pravosuđe i zatvori postoje.
A kad bi ukinuli sve zakone i propise, javnu upravu, zdravstvo, školstvo, vojsku i policiju poslodavci bi radnicima povećali plaće bar za 3 puta, školovala njihovu djecu i vodila na redovne zdravstvene preglede, svak bi imao pravo na tri pištolja s prigušivačima i jedan mitraljez s optikom, radnici bi imali dva plaćena godišnja odmora po 30 radnih dana, 16-tu plaću… i bile bi novine bez ružnih vijesti.
Poslodavci generalno u Hrvatskoj su ko lopovi koji kraj državnog sefa 24 sata na dan pokušavaju otipkati pravu šifru.
Ne, ne ulažu oni u inovacije, tehnologije, ne proširuju tržišta, nalaze nove klijente, ne ulažu u ljude, svoje radnike, ni marketing im više nije interesantan. Sve je to za njih trošak, država i zakoni smetnja, a radnici nužno zlo. Naš poslodavac će kupit za jedan prodat za tri i bit u minusu.
Knjigovođa koji neće iznmislit bilancu gubi posao. Pravnik koji nezna nezakonito napisat otkaz radniku nije im pravnik. Šta će njima zakoni i propisi jer nije on započeo biznis da bi se držao slova, on se brojevima bavi.
Našem poslodavcu nije cilj zaraditi za sebe i firmu. Njemu je cilj ponižavati svoje radnike, prevariti dobavljače, smijat se inspektorima, sudovima jer tad raste ego, njegova dovitljivost, inteligencija snalaženja među krokodilima iste vrste. Njemu je to samo igra. Kupuje za sebe igračke od dobiti firme iz daleke budućnosti.
A pođe li štagod naopako, pa izađe u novinama da je dužan i državi i radnicima i dobavljačima reći će: Nije istina. Oni su meni dužni. Ja sam se mučio za njih. Ja sam njima davao plaću. Ja sam njima prodavao njihovu robu. Ja sam zapošljavao, ja sam uplaćiva u državni proračun. Ja. Ja. Neko ko drugi?!
Sliko moja u ogledalo te ljubim.
U Apsurdistanu je imperativ izmisliti način života bez rada i od tuda propisi i tolika administracija. Sve da bi ta stoka živjela bez odgovornosti i obveza!
U Apsurdistanu dobar inženjer stvara, bori se, gradi,a loš ode u razne inspekcije i nadzore i onda uništava i reketari dobroga, uglavnom iz jala i ne znanja.
Živjeli!
@ Pinokio – 1. post
Znam da želiš karikirati ali u kulturnim zemljama na koje se želimo ugledati i u kojima nema toliko nesuvislih propisa kao kod nas, ljudi imaju skoro sve ovo što si nabrojao:
1. plaće barem 3 puta veće (od Austrije, Njemačke do Švedske, Finske, Norveške…)
2. više godišnjih odmora i blagdana (Švedska, Njemačka, Francuska…)
3. kvalitetno a uglavnom besplatno zdravstvo i preglede (sav zapad osim SAD)
4. čak i prigušivači su dozvoljeni – u Njemačkoj, Italiji, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, SAD-u, Francuskoj…
Ja inače nisam poslodavac – jer znam da nisam previše talentiran za to. Ali nisu baš svi nepošteni, imam prijatelje koji imaju firme, pošteno rade, ne spavaju noćima i umiru svaki dan od straha. Bez obzira na BMW u garaži, uzet na leasing. Takav život nije za svakog a uz svaki plus koji on donosi, ima bar još tri minusa. A ti ako misliš da si potlačen – postani poslodavac, pa probaj raditi u Hrvatskoj.
@manitu, ne mislis valjda da na Zapadu inovativni i kreativni “mali” poslodavci mogu mirno spavati!? Ako te recimo u Hrvatskoj jedan uposlenih sa svim davanjima u prosjeku kosta cca. 11.000,00 kuna u Njemackoj moras uzeti faktor 3 a u Svedskoj faktor 4. Ako nam je trziste zajednicko, a to EU jeste de facto, onda tek vidis kolike sanse mogu imati nasi poslodavci, naravno ako prestanu kukati i posvete se core business-u.
Respektiram to, da si ti uvidio da to nije za tebe, nije ni za 30.000 drugih koji recimo godisnje u Njemackoj propadnu. Dok se usto vrijeme otvara 35.000 novih obrta/firmi situacija je pozitivna ma kako ona ponekad pogadjala pojedinca i njegovu sudbinu. That`s the business way!
Propisi ne koce samo poslodavce, vec i radnike. I svakog od nas kao osobu. Cemu sve kopije dokumenata koje salterusa vec ima? Primjera je na stotine, pogadjaju svakog od nas i svakodnevno.
Poslodavci generalno u Hrvatskoj su ko lopovi koji kraj državnog sefa 24 sata na dan pokušavaju otipkati pravu šifru.
Ne, ne ulažu oni u inovacije, tehnologije, ne proširuju tržišta, nalaze nove klijente, ne ulažu u ljude, svoje radnike, ni marketing im više nije interesantan. Sve je to za njih trošak, država i zakoni smetnja, a radnici nužno zlo. Naš poslodavac će kupit za jedan prodat za tri i bit u minusu.
Knjigovođa koji neće iznmislit bilancu gubi posao. Pravnik koji nezna nezakonito napisat otkaz radniku nije im pravnik. Šta će njima zakoni i propisi jer nije on započeo biznis da bi se držao slova, on se brojevima bavi.
Našem poslodavcu nije cilj zaraditi za sebe i firmu. Njemu je cilj ponižavati svoje radnike, prevariti dobavljače, smijat se inspektorima, sudovima jer tad raste ego, njegova dovitljivost, inteligencija snalaženja među krokodilima iste vrste. Njemu je to samo igra. Kupuje za sebe igračke od dobiti firme iz daleke budućnosti.
A pođe li štagod naopako, pa izađe u novinama da je dužan i državi i radnicima i dobavljačima reći će: Nije istina. Oni su meni dužni. Ja sam se mučio za njih. Ja sam njima davao plaću. Ja sam njima prodavao njihovu robu. Ja sam zapošljavao, ja sam uplaćiva u državni proračun. Ja. Ja. Neko ko drugi?!
Sliko moja u ogledalo te ljubim.
Ovoga sam bolno svjestan kada moram posjetiti neku domaću firmu/obrt…Apropo Apsurdistana ispada neko ozračje velikih radnika i investitora stoji suspregnuto pod pritiskom birokracije?Što je manje bitan posao kojim se bavite više se naprežete da dobijete potvrdu veće važnosti….