Intervju:
Uspehot na Granit e mojot ličen predizvik!

Strašo Milkovski e eden od malkuminata menadžeri vo Makedonija, koi uspeaja od svoeto ime da izgradat svoeviden brend i vo javnosta da se poistovetuvaat so imeto na kompanijata koja ja rakovodat. Pa taka koga nekoj zboruva za direktorot na Granit, go oslovuva kako Strašo-Granit. Toj status go zarabotija samo onie menadžeri koi ne samo što vo javnosta zračat so posvetenost i požrtvuvanost, tuku uspeaja kompanijata koja ja upravuvaat da ja izdignat na edno novo nivo na uspeh.
Koga Strašo Milkovski zboruva za Granit, zrači so mnogu emocii, posvetenost i samodoverba. Granit, kompanijata koja toj počna da ja rakovodi pred rečisi 20 godini, denes e sinonim za kvalitet vo gradežništvoto i kompanija so čij uspeh Makedonija kako država može samo da se gordee.
Granit na čelo so Milkovski uspešno ja pomina tranzicijata i privatizacijata, i se vrati ne samo na starite, tuku osvoi i mnogu novi pazari. Imeto na Granit vo poslednite nekolku godini redovno se pojavuva na listata na svetski najdobrtei gradežni izveduvači.
“Sakav od Granit da napravam firma so koja što jas ќe se gordeam i ќe ostavam beleg na moeto vreme”, veli Milkovski. Ovoj poriv, mora da se priznae, go nemaa mnogu direktori .
Granit denes e akcionersko društvo so nad sedum iljadi akcioneri i edno od društvata koi go privlekuva interesot na najgolem del od investitorite na Makedonskata berza.
Milkovski za Kapital zboruva za patot na uspehot koj trebaše da se pomine za Granit da stane ona što e denes, no i za ona što najmnogu gi interesira investitorite- planovite za razvoj i novite biznis zdelki na makedonskiot gradežen gigant Granit.

-Granit e edna od retkite uspešni prikazni vo Makedonija. Koj beše patot koj Granit go odeše za da stane ona što e denes?

Edna od presvrtnite točki i preduslovi što Granit stana edna od uspešnite makedonski prikazni e privatizacijata na kompanijata. Vo toa vreme postoeja četiri golemi gradežni firmi- Granit, Pelagonija, Mavrovo, Beton i Ilinden. Granite e edinstvena od ovie kompanii koja se opredeli da ima rabotničko akcionerstvo. Zošto se donese takva odluka? Granit togaš vrabotuvaše 6.000 luѓe i nemaše nikakva možnost firmata da ja kupi menadžmentot ili da se pravi bilo kakva druga rabota. Što drugo da se napraveše, ќe beše lošo ili nezakonski.
Jas stanav generalen direktor na Granit na 42 godini. Pred toa 10 godini rabotev kako direktor na Granit vo Delčevo. Sakav od Granit da napravam firma so koja što jas ќe se gordeam i ќe ostavam beleg na moeto vreme.
Bev ubeden deka za da ja konsolidirame kompanijata i site da bidat zadovolni treba da napravime rabotničko akcionerstvo. Se raboteše za komunizam, sistem vo koj rabotnicite ne zemaa plata, tuku ličen dohod. Mnogu teško beše točno da se odredi kolkav e pridonesot na sekoj poedinec vo kompanijata.
Togaš kako edinstveno pravilno rešenie se čineše kapitalot na Granit, koj togaš se procenuvaše na okolu 7,5 milioni evra, da se podeli na site vraboteni podednakvo spored stažot, odnosno godinite na rabotenje vo Granit. Nešto poveќe od tri milioni akcii se podelija na site vraboteni. Odlučivme da čekame kako pazarot na kapital ќe se razviva. I togaš beše jasno deka site šest iljadi vraboteni ne možat i nemaat interes da bidat akcioneri. Deka kako što pazarot na kapital ќe se razviva, nekoi od niv ќe sakaat da si gi prodadat svoite akcii i deka akcionerskata struktura nema zasekogaš da ostane takva.
Za ovoj predlog vodev golema vojna, no na krajot se pokaža deka imav pravo.
Imaše predlog Granit da se podeli na posebni gradilišta vo Bitola, Ohrid i taka da prodolži da se razviva ponatamu. Meѓutoa vo toj period počna krizata na Balkanot, počna raspaѓanjeto na Jugoslavija i sfativme deka edinstvena aktivnost kade gradežnicite možat da najdat siguren interes e niskogradba.
http://www.total.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=7&tabid=140&EditionID=23&ArticleID=578

Granit je ovih dana stigo do 1120 denara, odlicna prilika… mada su sada sve dionice odlicna prilika…

dionica koja raste raste i raste… i evo od najnize 340 stigla je na 920 … jedna od dionica koju poseduje svaki dionicar Makedonske burze… 😉

Za razliku od naših građevinara, Granit rastura.Novi ugovor u Poljskoj:

Izvestuvame deka GD Granit AD Skopјe potpi6a nov Dogovor so Glavnata direkciјa za pati6ta i avtopati na Republika Polska vo konzorcium so firmata NDI SA od Polska so u4estvo od po 50%.

Predmet na dogovorot e izgradba na avtopat A4, delnica od klu4kata Brezsko do klu4kata Wierzchoslawice vo doljina od 20,8 km .

Vrednosta na dogovorot iznesuva 125 milioni EUR bez presmetan DDV, so rok na izvedba 24 meseci.

08,02,2010 god GD Granit AD

Kad znamo da i bez ovog ugovora imaju posla u slijedeće 2 godine, daleko najpodcjenjenija dionica u regiji.

Pozdrav radnicima i ing. Očemo li u Crnu goru VIADUKT

Vidi naše jadnike i usporedi sa makedoncima.

http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=0348A65055DCAC4B93B6DBAAEC6AFF24

Bilјana Angelovska

Naјuspeshnata makedonska gradezhna kompaniјa „Granit“ e na dobar pat da obezbedi ushte eden proekt vo stranstvo, otkako pred samo dva meseca skluchi 150 milionski dogovor za izgradba na 20 kilometri avtopat vo Polska. I ovoј proekt e vo Polska, no toј e mnogu potezhok i ima vrednost od 240 milioni evra. Stanuva zbor za druga delnica od istata trasa na golemiot avtopat A4, koј јa povrzuva Polska so Germaniјa i Ukraina. Ako „Granit“ uspee da go dobie i ovoј tender, toa praktichno, ќe bide naјgolem uspeh na edna makedonska kompaniјa ostvaren na stranski pazar, bideјќi ќe obezbedi rabota za 400 milioni evra, so shto ќe јa angazhira operativata za narednite dve do tri godini. Vo „Granit“ veruvaat deka nema da ima nikakvi prechki da se dobie rabotata, bideјќi kompaniјata e prvoplasirana spored site barani kriteriumi, a od druga strana, na tenderot nastapuva vo konzorcium so domashna, polska firma.