je, fino piči MOIN, a i fundamenti su i dalje prilično povoljni. tek će 2015 MOIN zasjati u punom sjaju nakon olimpijade. INIM s druge strane stoji i stoji, bilo je tek nekoliko transakcija, ali očito je da svi čekaju da vide do koje će cijene uprava za trezor otkupljivati dionice. Mislim da će 2009 godina biti godina INIMA, a 2008 definitivno je godina MOIN-a jer ovako rasti u vrijeme krize prekrasno je za gledanje.

Pustimo mi njih neka samo grade i rade, nego hoćemo li koju paru uložiti i u putare?

KOLIKO SU NAŠE FIRME SPREMNE DA SAMOSTALNO GRADE KORIDOR 10?

S obzirom na dosadašnje signale iz Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, sve je izvesnije da bi izgradnja Koridora 10 mogla da krene i dalje od kratkih deonica oko Preševa i Dimitrovgrada, gde su ovog leta počeli radovi.

Za deonicu Niš-Dimitrovgrad predsednik EBRD Tomas Mirou je prilikom nedavne posete Srbiji već obećao prvih 150 miliona evra za sledeću godinu, za južni krak se očekuje podrška Svetske banke i 100 miliona evra iz Helenik plana, a za severni od Horgoša do Novog Sada država je rekla da će obezbediti novac iz budžeta. To znači da je na pomolu više tendera na kojima će se birati izvođači radova. I na severnom kraku je sve izvesnije da će se u slučaju sporazumnog raskida koncesionog ugovora s austrijskim konzorcijumom „Alpina-Por“ poštovati Zakon o javnim nabavkama i ići na tender.

Tender je prilika da se između više ponuđača izabere najpovoljniji i da se domaćim građevincima da šansa da dobiju posao kao izvođači. Međutim, u razgovoru s putarima smo zaključili da malo šta očekuju od raspisivanja tendera, ukoliko država ne omogući njihov privilegovan položaj pri zapošljavanju. U suprotnom, kažu, naše firme koje već godinama ne učestvuju u velikim poslovima nikada neće moći da učestvuju na međunarodnim tenderima. S obzirom na dugogodišnji podizvođački položaj, putarska preduzeća su se gotovo pomirila s takvom sudbinom, kada su u pitanju projekti koji se finansiraju iz međunarodnih kredita. Tu su tenderi veoma strogi i oni unapred znaju da ne mogu da uspeju, jer nemaju reference i finansijsku snagu. Međutim, kada se radi o finansiranju projekata iz domaćih para, kao što će biti izgradnja autoputa Horgoš-Novi Sad, oni računaju da bi mogli da uspeju i dobiju posao, jer imaju i kadrovski i tehnički potencijal, samo država treba da nađe varijantu kako da ih angažuje. Putari misle da bi investitori trebalo da grade deonicu po deonicu, onako kako budu pristizale pare iz budžeta i da bi severni krak koridora završili za dve građevinske sezone, stekli referencu i podigli se koliko-toliko na noge. Smatraju da velike strane kompanije koje dominiraju svetom ne bi bile zainteresovane za izgradnju malih deonica, pa bi oni dobili šansu.

Podela u našu korist
Da bi se omogućila dodela ugovora domaćim firmama, tehnički direktor „Puteva“ Slavoljub Tubić objašnjava da je neophodno da se izgradnja autoputa podeli na deonice manje vrednosti, do 50 miliona evra, kolika je finansijska snaga dela naših firmi. Naša preduzeća mogu, u krajnjem slučaju, da se organizuju u konzorcijume, što podržava i sekretar Udruženja građevinarstva Privredne komore Vojvodie Žarko Čađenović.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Anđelko Kovačević izjavio je za naš list da je niskogradnja osposobljena za izgradnju Koridora 10 i da će se sledeće nedelje razgovarati o mogućnostima njihovog zapošljavanja. U Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ već su razmišljali o izgradnji autoputa deonicu po deonicu, a takvu mogućnost potvrdio je i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.