Dajte molim Vas nemojte. Mislim da bi prije dobili neku nebuloznu brojku na ovaj način, a mi ćemo bristi gomilu neargumentiranih postova

Pokusao sam da dodjem do unutrasnje vrednosti akcije preko diskontovanja buducih novcanih tokova… ali nazalost to je samo teorija… koja nije ni malo primenljiva u praksi. Ostaje jedini nacin preko P/E. S tim sto ja korigujem malo klasican nacin izracunavanja P/E.
Cena akcije = P/E x EPS
P/E predvidjam na osnovu kretanja na celom trzistu, na osnovu regiona, I na osnovu grane kojoj pripada posmatrano preduzece…
Korigujem EPS tako sto razne firme primenjuju razlicite stope amortizacije, a ja podjem od prosecne stope amorizacije za granu u kojoj pripada preduzece koje posmatram.
(Dobitak pre poreza + amortizacija – a x OS)(1-t)/n = korigovan EPS

OS – osnovna sredstva koja se amortizuju
a – je neka prosecna stopa amortizacije za datu granu
t – stopa poreza na dobitak
n- broj akcija

Dodatak ovom ovako izracunatom P/E je P/S
P/S = Tekuća tržišna cena/Očekivana prodaja po akciji

Kao i tehnicka analiza, za kratkorocne oscilacije cene…

Kupovati akcije cija je cena znacajno ispod ovako izracunate cene, a koja imaju buducnost. Postoji samo jos jedan problem, a to je predvideti koliki ce rezultat ostvariti preduzece u narednoj godini… tu polazim od optimisticke procene… od poslovanja takvih preduzeca u okruzenju… buducih planova… povecavam EPS, a P/E drzim fiksnim I tako pokusavam da pogodim cenu akcije u buducnosti…

Ovo je klasican glup nacin analize, ali nazalost I jedini primenljiv

Ako neko ima neki drugi nacin, voleo bih da cujem, kao I ako neko ima zamerku na ovo.

Korigujem EPS tako sto razne firme primenjuju razlicite stope amortizacije, a ja podjem od prosecne stope amorizacije za granu u kojoj pripada preduzece koje posmatram.
(Dobitak pre poreza + amortizacija – a x OS)(1-t)/n = korigovan EPS

OK, nije mi jasno samo zašto još jednom korigiraš EPS kad je EPS dobit poslije poreza / broj dionica
a to bi značilo da se u Earnings već nalazi ukalkulirana i amortizacija i porez na dobitak.

Čini mi se da ti govoriš o DCF metodi koja kreće od bruto dobiti tj. dobiti prije oporezivanja te se tu korigira za stopu poreza i dodaje se amortizacija ako se ne varam. EPS ja “vadim” iz P&L-a ne iz CFS-a.
[huh]

http://www.4shared.com/network/search.jsp?sortType=1&sortOrder=1&sortmode=3&searchName=fundamentalna&searchmode=3&searchName=fundamentalna&searchDescription=&searchExtention=category%3A5&sizeCriteria=atleast&sizevalue=10&start=0

Meni se ćini da kolega nastoji izračunati konstantni godišnji novčani tok poslje poreza i kao inicijalnu vrijednost uzima zarade poslje poreza na koju dodaje amortizaciju jer je po financijskom kategorijalnom aparatu mogući izdatak, a ne rashod kao u računovodstvu. A dvojba da li neto ili bruto zarade ovisi o tome želite li u godišnji novčani tok uključiti kamate ili ne želite.
Nadam se da sam razumio.[undecid]

Nisam nista specijalno uradio u onom korigovanju, logika kojom sam isao objasnicu na primeru brojeva, imamo recimo 3 preduzeca iz iste grane koja imaju istu velicinu osnovnih sredstava, iste prihode… ali razlicitu velicinu amortizacije zaracunavaju u izracunavanju neto dobiti, pa imamo recimo
1.preduzece
Poslovni dobitak 10 000
Amortizacija 5% 5000
Dobitak pre poreza 5000

2.preduzece
Poslovni dobitak 10 000
Amorizacija 7,5% 7500
Dobitak pre poreza 2500

3. preduzece
Poslovni dobitak 10 000
Amortizacija 10% 10 000
Dobitak 0

E sada sam ja samo uzeo prosecnu stopu amortizacije koja bi ovde bila 7,5% za ovu granu pri racunanju neto dobitka, pa na tako dobijen neto dobitak sam primenio P/E. Tako da bi ova tri preduzeca imala istu cenu akcija na trzistu iako im se razlikuje neto dobitak, a ako bi eventualno ovo 3 preduzece imalo najjeftinije akcije, ja bih kupovao njihove akcije. P/S bi imali isti sva tri preduzeca u ovom slucaju.

Treba mi serija podataka od bar 10 tak godina, nekoliko kompanija koja pripadaju istoj grani I istoj drzavi naravno. Trebali bi mi njihovi bilansi I kretanje cene akcija. Da li ima neko od vas tako nesto, mrzi me da lutam po netu I trazim.

Ni ja nisam uspeo da otvorim onaj fajl, sta pise u njemu?

http://www.4shared.com/ne…east&sizevalue=10&start=0

–knjiga

vivi pa ovo nista ne radi sto ovde kacis? nista ne mogu da skinem???

Nastavak troška kapitala.
Usporede li se podaci Petrokemije i Tiska u zadnjih šest godina za zaključiti je:
Usporediti ću odnose kapitala i prihoda (neću dobit iz mnogo razloga…Petrokemija nema signifikntan niz dobiti, no kod Tiska se i može uzeti lanjska dobit od koje se treba oduzeti ona izvanredna zbog prodaje nekretnina, kao nagovještaj sposobnosti zarađivanja… )

– prihodi Tiska će u 2007 biti iznad 2 milijarde kuna, Petrokemije oko 2 milijarde.
-Tisku je potreban kapital za takav prihod u 2006. 143 milijuna, u 2007. 277 milijuna, a Petrokemiji oko milijardu.
– Radni kapital u prosjeku 100 milijuna do 2004. oko 150 2006. i 246 milijuna 2007. To bi bilo prosječno 150 do 200 milijuna (ako ne uzmemo u obzir značajno povećanje potraživanja u 2007. što je povisilo kratkoročnu imovinu pa tih 246 milijuna u 2007. neću uzeti kao signifikantan). Dok je radni kapital Petrokemije negativan, osim u 2007. pa ga neću uspoređivati no obratite pažnju na iznose koji su potrebni za redovito poslovanje.
-Amortizacija Tiska u prosjeku oko 25 milijuna, dok je kod Petrokemije oko 100 miljuna u prosjeku.

Iz toga se može zaključiti slijedeće:
Društva generiraju slične prihode no postoji velika razlika u količini kapitala koja im je za to potrebna. Tako je Tisku potrebno u prosjeku 4-5 puta manje kapitala da uprihodi oko 2 milijarde kuna te ima značajan potencijal u stvaranju dobiti. Analogijom, ako koristi manje iznose kapitala za isti prihod znači i da će trošak tog kapitala biti manji što dokazuje amortizacija kapitala koja je kod Tiska oko 4 puta manja u proteklih 6 godina. To također i nagovještavaju stavke radnog kapitala, a djelom i povrat na kapital koji su zbog toga kod Tiska relativno visoki.
Za posebno je zapaziti 2002. i 2003. kada je s kapitalom od 20-tak milijuna Tisak uprihodio 1.1 odnosno 1,3 milijarde te u 2002. iskazao dobit od 103 milijuna što je povrat na kapital od 400% u jednoj godini. Također u 2002. je dug bio 15 puta veći od kapitala društva.
Za pravo čudo nisu propali, danas je to tražena dionica na burzi 🙂

Pozdrav

Poštovani,

Pošto se sva pitanja vezana za FA skupljaju u ovoj temi, zaključavamo je kako bi potaknuli otvaranje nove teme za svako pojedino pitanje. Ovako sve ispada manje pregledno nego što bi moglo biti.

Zahvaljujemo na razumijevanju