ima se, može se

Insolventnost, nelikvidnost i ideologija

“Dvije trećine blokiranih poslovnih subjekata ili njih 40.565 krajem veljače nije imalo zaposlenih, a njihova dugovanja činila su 67,1 posto ukupnih neizvršenih osnova za plaćanje s kraja veljače.”

To je nešto manje nego prošle godine kada ih je bilo 40.864, a tada su nagomilale su 23,4 milijarde kuna. Šteta da nije navedeno koliko je tih 67,1% u milijardama kuna.

Ali to nije bitno. Ono što jest je da ti poslovni subjekti “stoje blokirani” (da upotrebimo taj ideološki južnoslavenski izraz) već Bog zna koliko godina. Kako kažu naši novinari, to su “fantomske firme bez i jedne zaposlene osobe”. Ali niti to nije najvažnije. Najvažnije je da te firme nemaju nikakvu imovinu a stoje “blokirane” već godinama. To znači da su te firme ne nelikvidne nego insolventne. U tržišnim ekonomijama Zapada firme za svoje obveze odgovaraju svojim temeljnim kapitalom, a kada se on potroši ide se u stečaj.

Sam Bog zna kolike bi rupe u bulancama (i kod koga) napravili stečajevi tih 40.565 firmi bez imovine i bez ijednog zaposlenika.

Zato će još godinama ostati “blokirane”.

Što bi rekao sudac Kolakušić: “Ako je to namjerno unaprijed tako bilo postavljeno, onda je to kriminal”.