Precijenjeni dinar u Srbiji teret gospodarstvu

Hiperinflacija koja se otela kontroli bila je simbolom ere Slobodana Miloševića u Srbiji. Jedan od prvih poteza novih srbijanskih vlasti bilo je “sidrenje” tečaja dinara, čime se željelo odaslati poruku o gospodarskoj stabilnosti zemlje. Danas je dinar snažniji nego ikada, no poruka koju snažni dinar prenosi sad se u potpunosti izgubila, piše novinska agencija Dpa.

http://business.hr/Default2.aspx?ArticleID=8f423eff-b7ff-45a6-920a-5b825fb9a85a&open=sec

Ako dinar pada,padati će i vrijednost dionica,ne mislim da će pasti u smislu sa 100 dinara na 80,nego u smislu po kojem se tečaju kupuje sada dinar u odnosu na razmjenu dinara za € kad se povlače sredstva iz Srbije unatrag u Hrvatsku…
Možda bi trebalo pričekati sa ulaganjem dok se ovo malo ne razjasni??

Može komentar?

To sve što piše u članku može se odnositi i na nas. I kod nas se pod svaku cijenu nastoji održati stabilnost tečaja čime se zapravo pogoduje potrošnji.
Da se razumijemo ja ne zagovaram slabljenje kune jer to slabljenje ne bi previše potaklo izvoznike, ali bi otvorilo pandorinu kutiju hiperinflacije i gubitka povjerenja u nacionalnu valutu.
Želim ukazati na to da ako smo mi uspjeli održati stabilnost valute i u ratnim vremenima ne vidim razloga zašto to i njima isto tako ne bi uspijevalo. Točno se sjeća 04.10.1993. kad je Valentić cementirao tečaj DEM na 4444HRD. Otada je HRD, odnosno kuna aprecirala.
Tko je uložio u Srbiji prošle godine može reći da je uložio u hedging jer je dinar aprecirao u odnosu na euro, pa shodno tome i na kunu.
Dakle, ako postoji volja politike da se brani stabilnost tečaja ne vidim razloga da im to ne polazi za rukom.
Ja isto tako snimam situaciju u Srbiji i sviđaju mi se neke potcijenjene dionice. Dobro je to što ih drma korekcija, pa još ću sačekati još malo diskonta.
Za Kosovo se ne brinem. Srbiju su uhvatili za muda i sumnjam da će u rat. Mislim da im je dosta glavinjanja od jednog do drugog ratišta.

SUDAC ODL_

Novac | Tržište kapitala

Datum objave 27.10.2007 08:45
Zadnja izmjena 27.10.2007 08:45
Pošalji na mail Pošalji na mail Ispiši Komentiraj
Novac | Tržište kapitala
Interview – Igor Mitrović Piše: NT

Tema ulaganja u dionice ovih je dana pri vrhu zanimanja hrvatske javnosti, a ulagači se često pitaju kako ulagati na burzama zemalja u okruženju na kojima je možda moguće ostvariti i veće dobitke nego kod nas. Radi se, naime o tržištu znatno manjeg obujma trgovanja od zagrebačkog – prošloga je tjedna na burzi u Zagrebu promet iznosio oko 180, a na beogradskoj tek tridesetak milijuna eura.

Gospodine Mitroviću, govori se već dulje vrijeme da su iduća tržišta na kojima će se moći ostvariti zarade koje su znalci ostvarivali na nekad podcjenjenom hrvatskom tržištu upravo ona iz naše regije. Kakav je naime interes hrvatskih ulagača za trgovanje na Beogradskoj burzi?

Strani ulagači, uključujući i hrvatske, zaslužni su za otprilike 45% prometa na Beogradskoj burzi, pa možemo reći da je interes prilično velik i da se svakodnevno povećava, jer ste u Hrvatskoj dosta napravili na promociji ulaganja u dionice javnim ponudama velikih hrvatskih tvrtki.

Jesu li prisutni samo institucionalni ulagači poput investicijskih fondova ili ima i privatnih ulagača?

Prvo su došli investicijski fondovi koji su se do sada već odlično pozicionirali u većini većih srpskih tvrtki koje su izašle na burzu, no za njima je došao i pozamašan broj privatnih investitora. Svakodnevno primamo upite mailom i telefonom od hrvatskih građana o mogućnostima ulaganja na burzi. Bez obzira na činjenicu da je potrebno doći osobno u Beograd kako bi se potpisali svi potrebni dokumenti, izgleda da ulagačima iz Hrvatske to nije teško.

Kako hrvatski državljani uopće mogu postati ulagači na Beogradskoj burzi?

Prilično jednostavno, zapravo. Možda i najkompliciraniji dio je to što morate doći u Beograd, no to sada stvarno nije neki problem. Da bi strani investitor, u ovom slučaju hrvatski državljan, trgovao vrijednosnim papirima na Beogradskoj burzi potrebno je s brokerskom kućom registriranom na Beogradskoj burzi obaviti nekoliko jednostavnih procedura.

Kada se obave sve pripremne aktivnosti, kako se trguje?

Za početak, investitor mora imati slobodna sredstva na računu u lokalnoj banci i zatim daje nalog za kupovinu dionica svom brokeru u brokerskoj kući s kojom je sklopio ugovor. Jednaka je procedura i pri prodaji dionica.

Što se tiče saldiranja trgovanih dionica (prijenosa dionica i novčanih sredstava sa računa na račun), vremenski period potreban za saldiranje je isti kao i u svim zemljama u okruženju i traje tri dana od dana trgovanja tj. t+3 (t je dan trgovanja i plus 3 dana). U Srbiji saldiranje vrši Centralni registar hartija od vrednosti (CRHoV).

Kod nas u Hrvatskoj ulaganje je sve popularnije jer nema poreza na kapitalnu dobit. Kako je to riješeno u Srbiji?

U Srbiji porez na kapitalnu dobit iznosti 20% za fizičke osobe (oporezuje se razlika između prodajne i nabavne vrijednosti), koje su dužne prijaviti porez u roku od 15 dana od dana prodaje. Pravne osobe imaju povoljniji tretman jer porez na kapitalnu dobit iznosi 10% i plaća se na kraju obračunskog razdoblja, obično godinu dana.

U slučaju da između zemalja postoji sporazum o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja, kao što je slučaj s Hrvatskom i Srbijom, nerezidentni ulagač plaća porez u svojoj domicilnoj zemlji, dok tvrtke koje posjeduju nekretnine u Srbiji mogu u nekim slučajevima plaćati porez na kapitalnu dobit.

Kakva je trenutna situacija na Beogradskoj burzi?

U ovom trenutku burza malo stagnira. Kao što smo i predviđali, ulagači iz Hrvatske povukli su značajna sredstva kako bi sudjelovali u javnoj ponudi dionica T-HT-a. To nam je donijelo pad prometa i smanjivanje postotka sudjelovanja inozemnih investitora u trgovanju. Kako se kod vas na burzi stalno najavljuju nove javne ponude, novac je nažalost i dalje u Zagrebu. Nešto je odnijela i javna pon

[color=blue]Jača uloga države ruši vrednost Agrobanke[/color]

Beogradska Agrobanka je najbolja mala banka u Srbiji, procenili su prošlog meseca analitičari londonske izdavačke kuće Finance Central Europe. Najviši rang u kategoriji sličnih po veličini banaka Agrobanka je, kako se ističe, izborila najviše zahvaljujući visoko ostvarenom mestu po osnovu kapitala, bruto profita, prinosa na aktivu, aktive i prinosa na kapital. Akcije te poljoprivredne banke na kraju nedelje na Beogradskoj berzi vredele su 29.040 dinara (372 evra).

Međutim, na početku godine akcije te banke bile su medju najprivlačnijim na berzi i njihova cena je dostigla čak 50.000 dinara. Za 10 meseci akcionari banke izgubili su trećinu uloga. Mnogi od tih pet hiljada akcionara danas postavljaju pitanje dokle će ići pad akcije i da li će se uopšte oporaviti. Agrobanka se za manje od godinu dana dokapitalizovala tri puta i uvećala kapital za skoro šest puta. Drugom dokapitalizacijom banka je prikupila oko 45 miliona evra, dok je trećom dokapitalizacijom, obavljenom u aprilu ove godine, ukupan kapital banke podignut na 164 miliona evra.

Potražnja za akcijama Agrobanke svakodnevno je bila veća od ponude, a zbog dobrih rezultata akcionari su računali da bi akcije mogle porasti i do 80 hiljada dinara (hiljadu evra). Analitičari ukazuju da je pad akcija Agrobanke počeo kada je država počela da povećava svoj udeo u Agrobanci, tačnije da traži napatu duga od 43,5 miliona evra, koji je “praktično” bio otpisan. Pri tom, zbog potraživanja države Narodna banka uvela je privremene mere Agrobanci. Naime, u martu država je imala 7,3 odsto akcija Agrobanke. Čelnici Agrobanke odlučili su da vrate dug (koji datira još 1983. godine) i to konverzijom duga u vlasništvo države u Agrobanci, čime je država sa sedam povećala udeo na 20 odsto.

Vest da je spor oko duga završen, podigla je vrednost akcije banke, za oko sedam odsto, odnosno na blizu 38.000 dinara. Ali na kratko. Od jula do oktobra akcije su padale,a u javnosti se pominje da je nepoverenju akcionara doprinelo i odustajanje ruske Moskovske banke od kupovine Agrobanke.

Analitičari kažu da je za nizak P/Bv Agrobanke uzrok i loš prinos na kapital koji postiže. Prošle godine, kad je ukupan kapital banke bio oko 84 miliona evra, stopa prinosa na kapital iznosila je 4,16 odsto. Poslednjom dokapitalizacijom, kapital banke je udvostručen na 164 miliona evra, ali su projekcije dobiti za 2007. godinu planirale rast od 60 odsto čime je menadžment banke prognozirao smanjenje stope prinosa na kapital na nešto više od tri odsto.

[color=blue]Mišković u nekretnine u regiji ulaže 3 milijarde eura[/color]

Dejan Racić, prvi čovek Delta Nekretnina, rekao je da je planirana izgradnja oko 15 shopping-mallova u svim većim gradovima regiona, a gradiće se i druge vrste objekata. Prvi shopping-mall van Srbije biće otvoren u Podgorici u maju 2008. godine, uslediće investicije u Bosni i Hercegovini , Makedoniji, a nakon toga i u Hrvatskoj.

Kompanija Delta holding, u vlasništvu Miroslava Miškovića, planira da u narednih pet godina investira od 2,5 do 3 milijarde evra u nekretnine u regionu. Iako isključivo poznat po dosadašnjim velikim investicijama u maloprodajne lance, Miroslav Mišković izjavio pre nekoliko meseci da je želja njegove kompanije da postanu lideri u oblasti nekretnina. “ Mi nagoveštavamo i da ćemo izaći iz regiona i i da ćemo biti značaniji u Istočnoj Evropi, a možda i Evropi u oblasti biznisa nekretnina” rekao je Mišković.

Prvog dana novembra biće otvoren prvi shopping-mall u Srbiji – Delta city, u koji je investirano 74 miliona evra. Delta city će zaposliti 1.500 radnika, a objekat je izgradjen za 18 meseci na površini od 85 hiljada kvadratnih metara, što odgovara površini 15 fudbalskih igrališta. Generalni direktor „Delta Real estate“ Dejan Racić izjavio je da šoping-mol pod jednim krovom obuhvata prodavnice, restorane, banke i mesta za zabavu kao što su multipreks bioskop, kuglana i igraonice.
Delta city ima 130 lokala na tri nivoa, ukupne površine 30 hiljada kvadratnih metara, u kojima će se prvi put na srpskom tržištu predstaviti 40 modnih brendova.Svi lokali zakupljeni su pre šest meseci. Delta nekretnine, planira izgradnju još dva šoping mola u Beogradu, dvostruko veća nego Delta city. , kao i shopping-mallova u Novom Sadu i Nišu.

Opredeljenje ka investcijama u nekrentine Delta je potvrdila odlukom o gradnji hotela i poslovne zgrade na Novom Beogradu. U maju su Delta M grupa i Interkontinental hotelska grupa potpisale ugovor o menadžmentu budućeg hotela Interkontinentalu Beogradu. Prema ugovoru, Delta M će sazidati zgradu, a celokupno upravljanje hotelom biće prepušteno Interkontinentalu. Lokacija budućeg hotela je između poslovne zgrade kompanije Delta i hotela Hajat i imaće 13 spratova i 325 soba. Pored hotela, Delta M će na toj lokaciji izgraditi i poslovnu zgradu na 35 spratova, šoping centar ukupne površine 110.000 kvadratnih metara sa podzemnom garažom na tri nivoa. Ukupna investicija u ovaj projekat iznosi oko 150 miliona evra, od čega će na sam hotel otići oko 60 miliona. Početak izgradnje je planiran za početak sledeće godine, a otvaranje bi trebalo da bude u prvoj polovini 2010. godine.

Dejan Racić, prvi čovek Delta Nekretnina, rekao je da je planirana izgradnja oko 15 šoping-molova u svim većim gradovima regiona, a gradiće se i druge vrste objekata. Prvi shopping-mall van Srbije biće otvoren u Podgorici u maju 2008. godine, uslediće investicije u Bosni i Hercegovini , Makedoniji, a nakon toga i u Hrvatskoj.

Iako ne direktno povezano sa nekretninama, iz Delta holdinga, najavljeno je da ranije da će 2008. otvoriti lanac kafeterija u Hrvatskoj. Tačnije, da će prvoj polovini 2008. godine početi otvaranje kafeterija poznatog britanskog brenda Costa Coffee. Kafeterije će otvarati Delta Sport, deo Delta holdinga, koji ima franšizni ugovor sa britanskom kompanijom za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. U prvih pet godina Delta Sport će u Hrvatskoj investirati 4 miliona evra, uposliti 200 ljudi. Tokom prve dve godine Delta Sport će otvarati objekte u većim gradovima u Hrvatskoj.

[color=blue]Mišković, Kostić i Nicović okupirali vojvođanske oranice[/color]

http://www.seebiz.eu/hr/nekretnine/miskovic%2c-kostic-i-nicovic-okupirali-vojvodanske–oranice,1362.html

[color=blue]Beograd: U srijedu prvi Delta City [/color]

http://www.poslovni.hr/58655.aspx

Berza nije kockarnica
Kratkih rukava ostali samo oni koji su kupovali akcije kad su bile najskuplje, a prodali ih ispod te cene. – Ovogodišnja zarada oko 50 odsto
Ko ostaje kratkih rukava
Bez obzira na neuobičajeno dugu i obimnu ovogodišnju korekciju berzanskih pokazatelja, koja, s kratkotrajnim prekidima, traje od maja, berzanski indeksi su za 50 odsto viši nego početkom 2007. godine. To svedoči o ogromnoj zaradi investitora, bilo u vidu kapitalnih dobitaka, ili dividendi u novcu ili akcijama, kakvu ne bi mogli da ostvare u realnom sektoru ili u bankama, izjavila je za naš list Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.
nvestitori zato nemaju razloga za nezadovoljstvo, niti za panično bekstvo s tržišta kapitala. Doduše, trenutno su na gubitku oni koji su, ignorišući „zdravu pamet”, kupovali akcije kad su bile najskuplje, pa su sa jeseni ostali „kratkih rukava”. Ali, ako budu strpljivi i sačekaju, i oni bi u dogledno vreme mogli da budu na dobitku, umesto da sad panično prodaju svoj kapital ispod cene po kojoj su ga stekli.Kao što nije bilo ekonomskog rezona za vrtoglavi skok cena u prvom kvartalu, kada je indeks najlikvidnijih akcija skočio za maltene 100 procenata, tako ni sada ne postoji takav razlog za hlađenje cenovnika akcija. Suština je, kako kaže Dostanićeva, u svođenju cena i indeksa u realne okvire zasnovane na ekonomskim pokazateljima, što se na berzi uvek desi, jer ona nije kockarnica, nego organizovano tržište na kojem vladaju ekonomski zakoni.
Tako je na rast cena i, posledično, berzanskih pokazatelja u prva četiri meseca podsticajno delovala višestruko povećana tražnja, zahvaljujući ulasku velikog broja stranih portfolio investitora, početku rada domaćih penzionih fondova i ulasku velikog broja građana na tržište kapitala.Trenutno je smanjena tražnja, između ostalog i zbog prodaje akcija „Telekoma Hrvatska” njihovim građanima, koji su zbog te mogućnosti povlačili sredstva iz hrvatskih investicionih fondova, kako bi ih usmerili u ove atraktivne papire. Uz to, ima naznaka da strani investitori donekle oklevaju s plasiranjem novih sredstava, moguće i zbog očekivanja raspleta kosmetskog „čvora”.Evidentno je, međutim, da oni ne rasprodaju akcije koje su ranije kupili, naglašava Dostanićeva, koja ističe da politički rizici ne utiču presudno na zbivanja na berzi. Jer sistemski su, među kojima su i politički rizici, nepromenjeni godinama, tako da investitori koji ulaze na naše tržište unapred računaju s njima. – Zato razloga za paniku, pa čak i nervozu, nema – smatra ona, uz napomenu da se to odnosi na investitore koji su ozbiljni igrači na berzi. – Špekulanti koji su hteli na kratak rok da obrnu novac i obogate se, donekle su na gubitku, ukoliko su loše procenili vreme ulaska i izlaska iz određenih hartija, odnosno ukoliko su, bez dubljeg poznavanja, kupili neke akcije kad su njihove cene bile u usponu, a sad požurili da ih prodaju ispod tog iznosa. Takvi, očigledno, ne shvataju da berza nije kockarnica – naglasila je Dostanićeva. Investiranje na berzi ne znači ulazak „grlom u jagode”, već podrazumeva pripremu, odnosno različite vrste analizu makro i mikro kretanja, redovno praćenje kompanijskih i vesti iz okruženja, kretanja kompanija u privrednoj grani ili grupaciji kojoj pripada, što je neophodno za donošenje validne investicione odluke. Činjenica je da ekonomske i političke prilike mogu delimično da utiču na tržišna kretanja u svakoj zemlji, ali u državama sa hroničnim sistemskim, a pre svega političkim rizicima ona se unapred uračunavaju.
…………………………….

U Srbiji je porez na KPD 20% ( za fizičke osobe ,rezidente).
Za ulagaće iz Hr je li porez isto 20% ili su oslobođeni?

pokrenuh akciju izbora akcija
http://www.econ…pic.php?id=2317
tko ce biti prvi, najhrabriji???