8 sati spavaš, 8 sati rati, najmanje sat vremena putuješ na posao i natrag, pola sata se spremaš za posao (brijanje, tuširanje, oblačenje) i ostaje ti 6,5 sati u danu za obitelj, prijatelje i obaveze koje se ne tiču posla. Definitivno premalo. Obitelj od toga dobije eventualno sat-dva jer postoje i obaveze koje nisu poslovne, a troši se vrijeme i na jelo, kupovinu itd.
Možeš si oduzet par sati sna (i ispaštat zbog toga) da bi im imao više vremena za obitelj. Možeš umanjiti i vrijeme provedeno sa obitelji i prijateljima, ali ne možeš umanjiti 8 sati koje moraš robovati. Prioriteti su jasni 😉 Strahota u kakvom društvu živimo, a još je strašnije što mnogi ljudi to uopće ne shvaćaju. Ja sam odustao od “karijere” i radim posao koji volim. Trgujem domenama, od doma, kada ja želim i koliko ja želim. Pijuckam kavicu i čitam poslovni, a uskoro ću i otići malo na zrak, u ponedjeljak ujutro. Da, tokom “radnog dana”. Raditi ću navečer jer trenutno nemam volje. Kad si to možeš priuštiti onda znaš da si slobodan.

Bez problema bih naveo 77, a ne 7, razloga zašto biste trebali već danas dati otkaz. Svatko je sposoban samostalno zarađivati novac. Treba samo pronaći nešto što Vas ispunjava i u čemu ste dobri. Čak niti konkurencija nije problem jer ako radite ono što volite i dobri ste u tome pomesti ćete konkurenciju. Kapital je često lažna isprika. Tisuće poslova se može početi raditi bez ikakvog početnog kapitala, ili uz zanemarivi kapital. Pravi razlog zašto se ljudi ne odlučuju na samostalan rad je strah i mentalni sklop. Od rođenja smo programirani da treba završiti fakultet i zaposliti se (kod nekoga). Ja imam završen fakultet, hvala na pitanju. Imam i staža u korporativnom biznisu. Baš zato se osjećam kompetentnim pisati ovako nešto.

Ljudi bježite od poslodavaca i počnite raditi samostalno. Borba je kad si svaki dolar, kunu, euro moraš zaista zaraditi, ali jako slatka borba. Još slađe je reći “danas neću raditi i ko mi kaj more?” 🙂 Stvorite si pokriće za takav stav i oslobodite se ropstva. Ja radim ono što volim i u čemu sam dobar, ali trebalo mi je neko vrijeme da dođem na nivo na kojem jesam. Ali zato već više od 3 godine nemam šefa niti ću ga ikad više u životu imati. Svi oko mene su rekli da sam lud kada sam napustio posao, ali ja mislim da su oni ludi. Oni danas više ne misle da sam lud, a ja za njih i dalje mislim da su ludi jer još rade za drugog 🙂 Malo hrabrosti, razmišljanja izvan okvira i detekcije onoga u čemu ste dobri i imate sve što je potrebno za oslobođenje i uživanje u životu.