Ajvar, kačkavalj, šljivovica – zvuči kao domaćinski doručak, ali nije. Sve može stati u jedan kornet. Veroljub Šobić diplomirani filolog i njegova supruga Jasmina poliolog, bave se proizvodnjom sladoleda sa ovim okusima. Kako je za RTS objasnio Šobić iz očaja su počeli praviti sladoled, ali ubrzo se rodila ljubav.

“Sladoled je bio izbor moje supruge, kao – ti znaš malo talijanski, ja sam kao mala voljela slastičarnicu. Meni je u to vrijeme sasvim bilo svejedno, bilo je “dogorjelo do nokata” i važno je bilo da se krene u nešto. To je bio njen izbor ali jako brzo smo se zaljubili u to, jer smo shvatili da postoji bezgranična mogućnost kreacije, kaže Veroljub Šobić. Kroz osmijeh kaže da prvi sladoled koji su napravili nije bio baš onakav kakav su očekivali. “ Zadužili smo se najstrašnije. U cijenu strojeva koje su užasno skupe, ide i obuka. Došao je jedan Talijan koji je dva-tri sata nešto pričao, pravio, pričao, završio i otišao. Što si snimio, snimio si. I mi, na našu žalost, prvo krenemo da pravimo jogurt i uzmemo sipamo sve što treba, i iz mašine počnu da mi ispadaju krpe. To nije sladoled, totalni kaos, zadužen si ništa ne znaš, mašine preskupe. Ispostavi se da je dugotrajno mlijeko bilo pokvareno. Već sa drugim sladoledom sve je bilo ok, ali smo krenuli sa stresom, ispričao je za RTS Veroljub Šobić. Danas, Veroljub, Jasmina i njihova kćerka Natalija imaju 24 vrste sladoleda, a i kornete prave po vlastitoj recepturi.

“Ovo je pravi zanatski sladoled, to znači da ovdje ne koristimo nikakav repro-materijal, nego sirovinu. Znači kad vam kažem da imam sladoled od vina, pravim ga sa vinom, od drenjine sa drenjinom, od čokolade sa čokoladom koju ja sam pravim, ako je vanilija ide štapić od vanilije, znači ne postoje nikakvi glukozni sirupi, arome, bojem naglašava ovaj sladoledar. Njegov sladoled jedu i u Italijanskoj ambasadi. “ Ako hoćemo biti pravi srpski domaćini, kada nam neko uđe prvi put u kuću moramo mu ponuditi nešto da popije. Ovdje nudim naše bijelo vino i šljivovicu, objašnjava Veroljub.